Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 239

они били готови (с. 42.); — шо лагали свето за пари (с. 43); — « рат... мека, рзки (с. 46); — по тад патђ «о дека дошли, али по дрзли патђ отишле си на вилаетђ; така и намђљ требзва... веке да се не врацаме по тоа патђ (с. 48);

—- повеке... наиповеке (с. 51) — наоџмо... дека се молатђ Бга;

— орачо вђке неше (с. 59); — ке да рече... ке да ни почека (с. 75); — земалљ самђ жена... да не тражи мвжђ дрзга жена вбке; — повеке го мвчи и пакости м8 чини (с. 81); — ке да се одели с Бра и ке да погине (с. 83); — некђтђ да огладнеатђ (с. 84); — мвжљ ноенђ — ке да те оучава ке да те стори — сотвори (с. 90); — оузкти патђ, сирбчђ тбени патђ (с. 93); — тогаи кђ да се отдержи народђ... ке да Фпади Ф тебе... и ке Ja (ObIдешљђ селице (с. 94); — или ке да се мправишђ или ке да се зосздишњђ (с. 95); — ако не верзете некете ни да развмете (с. 96); — и на грвадите мг да припаднешљ... ке да се сподобиме да полегнеме на градите... и таке ке да се окргатђ... кои си разноси оумо кћ да се познае... шцо повеке да речатђ... ни па ни имљ се може (с. 99); — а хрста некатђ да оубјатђ (с. 111); — и ке да се шави намђ (с. 116) сирђчђ средна леотина (с. 117); — оумолова се... колкв се оумолге (с. 121); — Еванremie у богатомљ (с. 122); — золљ должникљђ... не рече ке да а истрђгнемђ ами ле да A истрђгнатђ (с. 122); — нетре оу оумо... сосљ азико да казземе (с. 123); и тои вече (већ) не живее (с. 128); — да оугасатђ стлетђ огнБ (с. 143); — дигни се е грбхо (с. 162); — сички (с. 179); — вси (с. 225); — да мв донесешђ на даховнико (с. 212); — оставиле свои домове и каши (с. 263); —- ете азе сосђ васљ (с. 267); — слези кои плаче за грђхво, тја злези (и слази) не може оганђ да ги оџгаси (с. 296); — които книги читатђ можатђ да наидатђ патђ за спасена (с. 297); — ние читаики книги (с. 301); а онђ гледаики (с. 3083); — като песђ квче (с. 308).

Стално је писао: абанша, лабанши, гемиши, риџаша, чорбаша, хекимши, кесеша, хаидвкђ и т.д. Међутим, писаФ је манџа и манджа (с. 86).

Иза Димитрија Кратшовали-Ђеорђијевића остало је неколико књига. Међу књигама се налази и један његов мали Зборник који је он својом руком писао. Димитрије је, као учитељ за грчки језик, умро у Нишу. Изгледа, да се у Нишу и рукоположио за свештеника. Био је у танким сродничким