Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

238

Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

говде

неке да свђти но кедае темно; и мЦцо неке да свђти крвгомђ еколо чернђ и червленђ каке крђвђ и звбаде какљу изгорени Ф пламикђ кеда паднатђ Ф своите мђста как“ ваглене кога згаснатђ сешое на нбса и на земла кеда се промени и нешце да има нишцо каку сега о видиме тогава кеда покрје ношљ глзбока и темна чадеса на земли; воини и лодје сђ леоге на едно, и звђрје со звђрове, и земла кеда се потопи сосђ крфђвљђ секаде, краснеу цвђтни кеда потечатђ рбки, ак“ и не се збиле 9 воиска, трачовеци тогава шце да оумратђ (O глади, ако и устанатђ живи фгладђ, тога шце да оџкмратђ Ф морђ;

една страна море кеда се возизту Ф колебленђћ, а Ф дрзга страна землата кедасе растресе с колебанја това

на послбдните човеце кедасе покаже знаменје зашо кедасе довђрши тоа свЂтЂ..... (стр. 25—26)

9 Златовстшагм. — Бгљ говори, ф чловђче, ма шо

самђ те создалђ тебе ф нишцо, дал самђ ти животђ, и дша, а Бељ, и искбпил самђ тебе сосљ моа кровђ, даровал самљ те(ти) спасенје и приготовил самљ за тебе цфтво нбесное... (с. 38)

И кои падне на том каменђ ке да се разбје сирбчњ кои вђрзве оу Хрта, сичките лоши работи ке да ги строши ке ги состави; А на кого падне тои камикђ ке да се стрте cHp'bub KOH BbpšBaTb а некатђ право да BbpSBaTb швбелендњгсвват се за хрта, они на страшенљђ садљ ке да се сокрзшатђ да идатђ оу вђчна мзка. (с. 70)

Гледам, цо е перстенђ; това е печатђ и махврђ на хфуманство, то носи мзжђ и жена о вбнчанјето; носатђ перстенђ, ама зашцо, за това да не тражи мажђ дрзга жена векђ, ни жена дрзги мажљ. (с. 76)

Ради бољега прегледа и сигурније оцене, исписујемо поједина места из целе књиге.

—- сосљ какви ке поглепнеш очи... сосђ кон очи ке да гледашђ... какво ке да понесешљ (с. 30); — како ходи машђ на машко... да се боинте повеке () CSJUĐb; Бгђ ке да е лотђ на грђшните... тамо нема комз да се помоЛИшђ; — зацо стало како солнце (с. 33); — ла шцо самљђ те создалђ... далђ самђ ти животђ. — искзпилђ самђ тебе сосљ мола кровљ... даровалђ самђ ти спасенје,.. а самђ те создалђ... азе самђ те сотворилђ, ти си сосемљ мои (с. 87);

ке да а ице ф сите човеци... а повеке с Ваци ни По-

пови ке да а ице (с. 41) оу рацете нихни; — секи патђ