Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

274 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

На црквеној књизи у Трштљњеснецљ-у, (благословом кир Захарија архимандрита Печерекаго — Кијевском, на белом месту у почетку, до корица, има запис:

'

†뀞то: зема. игоџменђ калиникђ иеромонахђљ: | Cild книга приложи илко увчаротђ. оца си стоико. кзмбара. приложи .д. книги: триод и пендикостарђ и охтои(хб) и саборникђ стомз арханђела. да слажитђ. кои ће IO HOмести да мз ест мастникђ ГА Бв

(Преписао сам их 1899 г.)

Све до појаве бугарских учитеља и књига, и у Тиквешкој Области развијала се словенско-српска писменост. Побележени су записи у разним црквама и иконама из 1800 четрдесетих година и доцније, у којима су, личнаи породична, имена писана сађићи ч = ич.!): Анастасовиљ (с. 416.), Галовиљ Анастас (с. 349), Лазар Ботовићљ, Коспш (с. 400), Аоста Боевичљ (с. 416), но Темелкович, Ила Калуђеретљ (с. 416), Петре Бође, Боевича Коста (с. 416) итд.

Битољска Област — У погледу славенске писмености у Битољу је било стање горе но у Прилепу. Тамо је владала грчка писменост.

Запис на четвероеванђељу из Буковскога манастира:

60 благеслувени сфешеници и благмсловени хрјстиани: мали и гулеми: мажи и жени. и малђ и големђ шо ке идите во манастирђ бзкофски су сфе сарце да поможите и да вамђ госпотђ да ви дан (даа) Ф етно хилада. пишамљ ас попа захарил 1819 декемвриа 15

На времету кир данил игзменос се направи манастирутњ из горшчево ш кзпилђ, за 17, б попа аков.

(Оригинал је у мене)

Оридска Област. — ИМ до сада смо видели, да јеу Оридској Области, при свем том што је из града Орида вршен јак грчки утицај, одржана словенска школа манастирског метода, и из ње се развијало и словенско писање. Дугим својим испитивањем, такво сам стање утврдио за целу Оридску Област, барем од почетка ХЛ в.

У селу Враншету, у цркви Св. Николе, која је обновљена 1804 г., налази се књига, у коју су уписивана имена

9 Р" В. С. Радовановић, на пом. месту.