Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 277

храста писа осмакђ пченица и неда маика с! и сте хр:стјан1 дадова кои малз кои много...

василђ иованђ писа... — неда хрлстеица даде грошови и пса татка с! косто. — храстеица костеска паки платно лакат 2. — неда цветна писа иконите 2 надворђ во камарите.

Село Маргвшца. секзла иовановђ синђ даде кило:) жито. велче Бели... даде осмак. — велианђ даде вол за дзша.

— климо тарпеновђ даде пари 100. (Село Вефчани: папа спасе даде косте(на) и се стор: мзкаетђ

кога се правеше царквата. Бог да го прост. — деика писа осмакђљ жито и костенђ. — Хрлсто папађин писа костенб.

„Месокостро (Орид): Траиче дон(ев) даде гроша 10. — Траиче донев направи иконата Богородица. сам ке а платитђ. траиче нединђ писа гроша 5 и писа лозето за даша таткова а.

(Оригинал је у мене >)

') Кило је мера, без тега и без мере. Кутал је основна мера. Има 7 ока. 5 кутала чине осмак, који тежи, просечно, 35 ока. И осмак остаје нам мера, справа. Два осмака једно кило, које варира од 70—76 ока.

Али нема те справе као запремине.

2

>) „1804 (или 18072) 20 маја. Бележимо у овом регистру кад је саграђена црква Св. Николе. Допуштење им је дао Абаз бег из Дебра, кад је купио ово село. И саградили су пркву сасвим нову; потрудили се хришћани па су је саградили. За зидове унаоколо, и за кров, изнео је трошак пет кеса аспри, а за живопис још осамстотина гроша, то јест 800. Жито је тада стајало товар двадесет гроша, то јест 20, а месо је стајало ока 20 гроша.

„Мајстори су појели жита кила 30. То је било у време архијереја Калиника. Он им је дао допуштење да зађу по његовој епархији. Житељи Струге су дали помоћ близу 800. Сви су хришћани помагали. Свештеник је био тада поп Летар, син попа Лешка из самог села, а Секула Брешор био је тутор. Много су се намучили за пркву. Живописао ју је учитељ Дојчин у Дебру, из села Росоки, и његов ученик Јован из Струге.

Затим је дошла војска Али пашина и опустошила је сва села и вилајет, па је и на цркви избушила зидове и свукла с црквеног крова све ћерамиде. Црква је таква остала три године. Затим су се дигли Дебрани и ударили су насилно, и опустошили су сва села и одвели су им оваца, говеда и коња четири хиљаде грла. Онда се по други пут дигао Али паша и притегао Дебране, те се они покорили под његову вољу. Он је саградио куле у Добовјану. Поново нам је дао одобрење те смо обвовили цркву, која је била у рушевинама.

„Ко год се око тога потрудио и помагао цркву, неко више, неко мање, било радом, било новцем, нека му је вечан помен, а Св. Никола да им је помоћник, амин, амин, амин...

„Кад је сазидана црква Бекташ је био ћехаја. Бекташ се више трудио него ли Дебар. — Миле Китаноглу син попа Јована из Струге (пише)“.

(Ово је, са грчкога превео мој пријатељ, г. Др. Драг. Н. Анастасијевић, професор универзитета).