Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 11

примати књижевни српски, а од Кримског Рата на овамо и бугарски језик. Та факта су разни писани састави тих учитеља и њихових ђака оних времена. Према томе видеће се да су те школе биле пре словенско-српскога него словенскобугарскога, а још мање бугарскога карактера. Овако је било с већином манастирских школа, а било је, и ако врло мало, тих школа које су, са конзервативности учитеља, до краја свога живота остале чисто манастирскога метода. Видели смо да је овде-онде, таквих школа било и по самим градовима.

Потребу модификовања градских и сеоских школа манаст. метода изазвало је опште материално подизање и општи полет хришћанскога света у Турском царству, у првом реду трговина. Сваким даном, све се више показивала потреба за што већим знањем и све је више тражено књига, из којих се могло научити нешто више за практичан живот. У то доба пада подизање просвете и у Србији. Тамо се од 1881 г. почеле штампати књиге и свет из јужних области почео их је односити у своје крајеве. Видећемо, да је од 1800 тридесетих година почео и све живљи притицај учитеља у Србију из Војводине, и све већи се прираштај учитеља почео показивати и у самој Србији, одакле се почео преливати и у неослобођене крајеве. Ти учитељи су, са новим методом, односили у оне крајеве и нове српске књиге, и школске уџбенике. Још 1800 тридесетих година наћићемо српску књигу и српски метод. у школама до крајњих наших граница на југу.

О личности учитеља 1800 тридесетих година мало се поуздано зна. Као што смо већ споменули, извесно је да их је било доста монаха и свештеника'). А као позитивно се може узети да их је све до полов. ХЛХ в. врло мало било професионалних учитеља. Многи су, и доцније, само стицајем окол-

и KOM He радилђ, све богљ да ги проститђ, понеже должињ: смо да се молимо. и за брати нашаа. Ама 4) тоган до сега едни домлоха на покаанје а сдни се преставиха со чифотското срдце, сдни оуце сатђ живм, а непокаљни, обаче и та попови донесе па покаанте, и пасђ и сви христани, амин“. (Јорд. Иванов: Бљлгарски старини изљ Македонил... с 239; — Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи бр. 9241).

1) Симеон Еронла, Хаџи Матеја, Хаџи Јоаким Кратовски, Кирил Пејчиновић, Мартирије Хилендарац, јеромонах Михаил, поп Никола, поп Паун, Силвестар (Сремац), поп Димитрије Ђеорђијевић Кратовалија, поп Ђорђе Егзарх, монах Павлентије („монах Павле Харватин“) Х. Теодосије и т. д Као што смо већ навели, по селима и манастирима, почетком Х1Х в., учитељи су били готово искључиво свештеници и монаси.