Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

SO Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

људи који су отишли у Бугарску још није утврђен, али још «сад се зна да није мали').

И по времену, и по важности свога рада, међу свима "Србима онога доба прво место заузимају Сима Милутиновић-Сарајлија“) и Константин Огњановић). Они у исто-

5) У ове ствари Бугари су били више посвећени но наши људи у ЧСрбији. У Сборникж за народни умотворениа ...ХГ с. 601(2), чита се о овоме и ово: „Малко ли а.числото на Србите учители кон то сж се повазавали у насђ сж непомалко ревностђ отђ Бљлгарите с пжлно забвение и пожертвуванне на сволта националност. Таквии подвижни беха в обшцелта понинтилта за националностите дори до 1840 година“. Види и Лер. Списанце ГХ1 Март(2) с. 201 и другде.

Исто тако и В. Јагић (Историл по Славанскон филологин, СП 1894 с. 448) вели, да је добар број учитеља и других просвећених људи из Србије (Војводине) био у Бугарској, и то између 1800 четрдесетих —1800 педесетих година. С некима од тих просветних радника срешћемо се у даљем излагању. — Између осталих, у оно доба налазимо и Ђорђа Србина, као учитеља у Коприштивци 1850. г. (Из Архиваша на Н. Геровљ 1 књ, с, 345). Године 1851. сина овога учитеља Ђорђа, узео је за свога питомца кнез Михаило (на TOM. M. C 347). Директор школа у Шумену и Рушчуку био-је Лавид М. Рашић, доста плодан писац и преводилац свога времена (Ст. Новаковић, "Срп. Библиографија с. 617) ит. д. и т. д. Многи бугар. писци спомињу Рашића још 1856. г. као некадашњег врховног учитеља и управитеља „на шуменската гаимназил“. Љубомир учитељевао у Сливену и Ст. Загори (АБСбр. ХХГ с 275).

=) Између осталих услуга, које је Сима Милутиновић — Сарајлија чинио Бугарском народу, он је још 1816 и 1817 г. био учитељ у Видину и учио „ђецу Грчки и Српски“, бавио се писањем бугарске „Грамацке и Рбчника“, купио бугарске песме и тд. (Вукова Преписка !| с. 170, 176, 233, 472 и тл.),

„Бугари, да отворе женске школе и да уреде позвали су госпођу ! рију (Пунктаторку) удову српског певца Милутиновића да о трошку фонла народни школа бугарски у средину ове земље, ито у Ески Загору дође и тамо са ученим Бугарима посаветује се о предмету овоме, па одма к извршенију тог намеренија приступи.

„Удалити се толико од рођеног места свог звам да је врло мучно, а особито за едну нежну госпођу. Но кад помислите на благосиљање бугарског потомства за ваљане матере које ће негда ово вами, госпођо, благодарити имати наћићете достојним вашег пожертвовања, вашег родољубивог срца, вашег високог определења и славног имена које ви носите и с којим се Сла-

вени диче.

„Надајући се дакле да моје предложење одбацити нећете и да ћу ја најозбилнију радост имати, вас у Бугарској поздравити и моју дубоку благодарност заједно с родитељима наших девица вами, госпођо. изразити и т. до (Српске Новине г. 1849 с. 413. — Ово је писао Александар С. Б. Екзарх у Цариграду (Једрену) управитељ „народни бугарски школа“.

5) Копстантин Огњановић је био врло запажена фигура у Бугарској. Његово име било је познато и у јужним нашим областима. О њему је“ нас врло мало писано. Много више, ако не и једини, писалн су о њему бу-