Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 37

фаворизирање од стране саме турске управе.) Услед ратова и сталних покрета у Шумадији и долини Мораве и Вардара, још од почетка ХЛХ в., цариградски трговачки друм знатно се био померио на исток, — чак преко Румуније и Бугарске, на линију Брешово—Једрене— Цариград. Између осталога, и нова артерија трговачких путова донела је Бугарима јак полет; почела им је доносити благостање и културу. Како тако, у Цариграду се до онога доба настанио велики број Бугара; било је више од 20.000 само печалбара и радника. Делили су се у 24 еснафа. Уз.тај нижи и послушан свет, у Цариграду се све више насељавало и бугарске интелигенције, која је све више пристизала са вишим образовањем које је текла у Европи, а највише у Русији и Србији, затим у Атини, и у самом Цариграду и, од 1800 четрдесетих година, у самој својој отаџбини. Мало даље, наћићемо велики број Бугара који су у турској државној управи заузимали многе високе положаје. У овом погледу, оно што је у турском царству до 1800 двадесетих година и 1800 тридесетих година била грчка, од тада је почела бивати бугарска интелигенција у Цариграду и у унутрашњости.

Све то скупа, изазвало је убрзани препорођај бугарског народа. — Др. К. Ј. Јиречек“) држи: да су се Бугари пре-

Ро

po ') У оно доба, Бугари су имали доста значајних фигура у Цариграду и земљи. Колико им је помогла околност што је њихов Кнез Стефан Богорида (родом из Котела г. 1784) био један од најјачих и најупливнијих дипломата на Порти. Он је имао општи, и велики утицај на Порти целога свога века (Период. Спис. год. | кн. 5 и 6, с. 48). На њега се, за многе ствари, обраћала и Српска влада (Држ. Арх. — Кнеж. Канц.), — До половине XIX B. MHOrH су се млади људи вратили са наука у иностранству и заузели високе положаје у турској управи и руској дипломатско-консуларној служби. Д-р Ст. Чомаков је доспео да буде лични султанов лекар и свакога дана је могао изићи пред Великога везира (Из Архивата на Н. Геров ! с. 609 и др.); Напден Геров је г. 1858 добио положај генералног консула Русије у Пловдиву. МИ ако нешто после полов. ХЛХ в. Георги СТ. Чалоглу (Георги беј) постао је чланом Државног Савета на Порти; исто тако били су чланови Државног Савета Д-р Стојанович, Хаџи Иванчо Пенчович и др. (Из Архивата... 1 с, 610) Гаврил Крстович био је члан Дивани Ахкјама (Из Архивата | с. 610) и тд. и т. д. (В. Мебр. МГ с. 154, 418).

Исто тако је Бугарска организација имала јаке везе са турским управним круговима. Могла је вршити и промену високих личности у управи у унутрашњости царевине и тиме се, између осталога, и популарисала у притенивенога народа хришћанског у унутрашњости. Јак је уплив организација имала и у самом султанском Двогу 'Из Архиватана на Н. Геров 1 с. 610).

2) Geschihte der Bulgaren, c. 543.