Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

38 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

породили за време тока једнога средњега човечјег живота, = то је за непуних 20 година. Међутим, у даљој историји Бугара показало се, да је тај тако убрзани темпо, и под оним околностима, донео Бугарима, доцније, више штете него користи. Ма како да су за своје дело биле задахнуте оне хиљаде бугарских људи у Цариграду и у земљи; ма како да су они, под онако. повољним околностима у царству и ангажовањем међународне интелигенције за њихово дело, извлачили користи на извору царства, то је ишло спонтано, еволуционо, али за узак круг бугарског народа, а широке бугарске масе то нису могле ни схватити ни ценити. Због тога су оне и остале онако индолентне за ствари вишега смисла, и онако назадне и конзервативне. И ако за оно доба довољно способни, вазда трудољубиви, прваци бугарски у Цариграду, који су доцније руководили бугарским народним делом, ипак нису били дорасли замаха, који су имали да учине по импулсу других, са стране, по другим тежњама заинтересованих чинилаца, чији су интереси били онако тесно скопчани са интересима бугарског народа. Оно, што се догађало у њиховој средини, ишт је и сувише ангажовало њихову снагу, није било у складу са њиховом правом моћи. То се најбоље види у најглавнијем бугарском успеху доцнијих година, у оном о постанку њихова Ексархата. — По свему томе, готово сав њихов посао био је у туђим рукама, и носи у себи више туђих интереса и потреба, него интереса и потреба самога бугарског народа.

Још нешто. Баш у доба, које овде региструјемо, после Венелина, појавили су се, опет са својим словенским романтичким претераним хиперболама о величини бугарског народа, Константин 1. Фотанов и [. Раковски. МИ ако и Фотанова и Раковског, са извесног гледишта, осуђује и отурује и сама садања бугарска наука, они су имали врло јак удео у препорођају бугарског народа. — Тај романтизам, као основица критичког историског истраживања, и данашњи дан се свети бугарском народу. Од свих тешких последица, и поред онаквога рада у Цариграду, најтежа је она, што је сва ондашња бугарска интелигенција у своју свест примила претераности Венелина, Фотинова и Раковског; што је и незаинтересованим масама њиховим сугерирано да бугарског народа има у Турској на 8,000.000; да је насељен на обалама три мора: од Црнога до Егејскога и Јадранскога мора; да је

о