Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

+ O

Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

у Нишу је држан уз манастирски и србијански метод. А и сам Спиридон се вратио у Ниш после две године и нешто више“). Вратио се на интервенцију нишкога првака Ст. Милосављевића“). Спиридон је био и ожењен у Нишу и стекао сроднике и пријатеље. Али, владика Глигорије ни овога пута није хтео допустити Спиридону да јавно предаје своју науку по модерном методу и по програму српске наставе. Напротив, сад му је ставио теже услове: да може учити децу само из Часловца и Псалтира. Нишки грађани су негодовали противу владике због оваквог држања према њиховом главном учитељу, али нису имали куд. Бојали су се и сами владике. Због тога они склоне Спиридона да се прими и под тим условима, и обећају му, да ће они, поред општинске, установити приватну школу, у којој ће Спиридон учити њихову децу свима предметима српске наставе“). У тој приватној школи имао је Спиридон стално преко 20 ученика из првих нишких кућа.

Ну, брзо после тога, дошла је и 1841 г. позната са Милојине буне, и у Нишу је овладао велики страх од Турака и почело се презати од свачега, што би у Турака могло изазвати подазрење. Међутим, докле су тако страховале све нишке чорбаџије, Спиридон је савесно вршио своју наставвичку дужност у пуном смислу те речи. Између осталога, он је своје ученике научио да свакога старијега, било у кући било на улици, поздрављају, поклањајући му се и с тихим ускликом „поздрављајемо“. (сем тога, Спиридон је јавно „распростирао“ песме из Србије противне Турцима. Сам се, пак, одевао, с малом разликом од онога како су се носили државни чиновници у Србији. Нарочиту капу србијанску носио је све до смрти. С Турцима и Грцима, трговцима, никако није

„да му се да место у другој којој струци „ела у караншинским ели у економическим делима“ (Држ. Арх. — Мин. Просвете, гт. 1839, М: 354). Тих Р. Ђорђевић, на пом. м. с. 43 и 7. П. Станковић, на пом. м. с. 165 забележили су да је Сп. Јовановић, из Ниша отишао г. 1839 због куге, која је у Нишу владала, међутим Сп. Јовановић је отишао г. 1838, а те је године и куга владала у Нишу. Али Сп. Јовановић није отишао из Ниша због куге (Годишњ. Н. Чупића, књ. ХХХМ, с. 124). — Т. 17. Станковић, на пом. м. с. 166 погрешно је забележио и да је Сп. Јовановић онда отишао у Ћуприју.

1) 7. П. Станковић, на пом. м, с. 167.

2) Годишњица Н. Чудића, књ. XXXV с. 124. Тамо стоји да је, по одласку Сп, Јовановића из Ниша, друге учитеље нашао Хаџи Пеша Станојевић ну да се ни они нису могли одржати.

% Годишњица Н. Чупића, књ. ХХХМ, с. 124.