Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 47

пристајао. Међутим, иначе угледном нишком грађанину, ови Кајгани то све учини се као сувише српски, претерано пркосно, нарочито у оним тешким „временима у Нишу, да ће Турци према томе негодовати, и да се отуда могу излећи тешке последице, и са неколико својих једномишљеника оптужи Спиридона „због простирања науку“, „подигну бунт“ противу Спиридона и поново га отпусте!).

Јову Кајгану и остале његове пријатеље (Петра Башкалфу, Китана Абаџију и др. и даље је пратио страх од Турака и почело се зуцкати, да ће Спиридона оптужити Турцима „што проповеда Србију у Ниш““), а шта је то значило на капији Србије 1841—1842 г. и сувише се показало и дотле и после тога. С тога, други угледни нишки трговци представе ову ствар својим пријатељима, неким велеским великим трговцима, и ови узму Спиридона за свога учитеља. У Нишу узму Спирилову турску путну исправу и „постане“ (Спиридон) шурски поданик. Спиридон је отишао у Велес г. 1843.)

И овога пута су у Нишу, место Спиридона, за главне учитеље узели учитеље новога метода. То су били Сава Радојичић и Милоје Јовановић“). Обојица су били и родом из Србије и предавали су по новом методу. У то време, и трећи учитељ у Нишу био је родом из Србије; то је био Дамјан Тодоровић").

За учитељевања ова три учитеља не зна се ни за какве трзавице између њих и власти, али се ни они нису могли дуго одржати. Уосталом, 10 авг. 1844 г. умро је владика Глигорије, фанатизован противник свакога новога школскога метода, сем грчкога. На његово место, г. 18345, дошао је митрополит Венедикт.“) О Венедикту се у Нишу зна, а савременици су забележили, да је био „учеван и законшшо школован“, да је, доцније, од Спиридона Јовановића, научио да чита

5 Годишњица Н. Чупића књ. ХХХУ с. 124.

=) 18. с. 124.

5 Љга. с. 124. —– Т. П. Станковић, на пом. м. с. 168.

9 7. 7. Станковић, на пом. м. с. 168.

5 Та. с. 125.

5 Годишњица Н. Чудића књ. ХХХМ с.125.— И ако се не слаже са догабајима и личностима, по забележеном казивању, које је забележио 7.177. Станковић (на пом. м. с. 163) митрополит Венедикт дошао је у Ниш 1843. г. — По М. 25. Милићевићу (Краљевина Србија с. 34) Венедикт је дошао 1844, г. А ја се лржим бележака Петра Станковића (Годишњ. Н. Чубића, књ. ХХХМ, с. 195).