Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

56 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

Јосиф Х. Костић, Приштевац, ученик Сомборске Преперандије. По компактности масе свога насеља непробојан, и по патријархалној конзервативности неспособан, да лако прими новине, Лесковац се, све до ослобођења од Турака, развијао само према размери своје снаге. Главни узрок свему томе лежао је у сразмерно врло јаком притицају сеоскога становништва у град. Од Кримскога рата наовамо, од свих градова у оним странама, у односу на прираштај градскога становништва са села из своје околине, Лесковац држи прво место. По том јаком прираштају, Лесковац, као да је био једини град, у коме се онолики проценат становника и бавио пољопривредом и виноградарством.

Са тих узрока и сама школа у Лесковцу, све до ослобођења 1800 седамдесетих година, носи на себи карактер патријархално интиман. И ако онако близу Ниша, и ужарском трговином онако тесно везан за Бугарску, манастирски метод у Лесковачкој школи, с малим изузетком, држао је све до 1800 шездесетих година. Уколико је било од тога изузетка, он се састојао у томе, што се, неко доба, нов метод само спајао са манастирским методом. Што је важније од тога, све до 1800 шездесетих година, у Лесковачкој школи је, између учитеља и ђака, владала срдачна и суседска интимност; учитеље су ђаци ословљавали и називали башом и чичом, онако како су називали своју старију браћу и стричеве.

Међутим, баш се из те патријархалности развила, доцније, интензивна интелектуална снага Лесковца, и на темељу оних јаких националних особина излегла школа Симеуна Андона Софијанца и Јосифа Х. Костића, и то, у времену, кад су и на Лесковац били навалили онолики страни и моћни фактори и утицаји.

О најстаријем учитељу у Лесковцу у ХЛХ в. зна се за Стојанчу — Дацу. Познат је био под именом Даскал Даца. Даца је био родом из Лесковца. Школу је, приватно, учио у Лесковцу, потом у Крушевцу. Судећи по годинама старости његових ђака, које смо затекли у животу, Даца је могао бити учитељ од 1810 г. А учитељевао је „40 година“. Даца је био

за то се и усудисмо до вас обратити се и наипонизние молити да би едног од ваших ученика изабрали кога вњг за способна знате да турски и француски не само читати и писати него и добро разговарати знаде ....... = (Мсбр. ХХ!, Документи с. 20).