Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 18

Ћустендилчета, дошао је за учитеља Димитрије Богдановић из села Трговишта, које је близу Стајовца. После Д. Богдановића био је учитељ Јован Ристић из с. Преображења, два сата далеко од Врања.

Сви су ти учитељи учили децу из црквено-словенских књига.са нешто више рачунања и писања.

По чувеној школи у жупи Пчињи било је и село Шајинце. И у том се месту дуго памтило о приватној свештеничкој школи. Све до половине ХЈХ в. и у општој сеоској школи учитељи су били свештеници. Први световни учитељ био је од 1853 г., и то је био Јован Растић — Јазиковић, родом из с. Преображења. Од 1861 г. био је учитељ Вељко Качаревић, потоњи протски намесник за Срез Масурички Округа Врањског, који се на нашој страни веома одликовао приликом ослобој ђења Пчиње од Турака г. 1878.

У Морави и Моравици врањској, садања варошица Бујановце, и у оно доба је било истакнуто село. Велика већина бујановчана бавила се производњом кудеље и индустријом ужета. И по томе су бујановчани били упућени на више писања и рачунања. У овом се месту зна за сеоску школу још од 1847 године. Први учитељ био је из села Жбевца. Зна се за учитеља Ристу Стошића; био је учитељ до 1853 г. Године 1854, био је учитељ Јован Цвешановић из села Билаче. Од 1854—1859 г. био је учитељ Спаса Јовановић из с. Божињевца. Од 1860 до 1863 г. поново је био учитељ Јован Цветановић. Овога пута, Цветановић је почео, поред црквено-словенских, да предаје и из српских књига. Српске књиге је сам он набављао, и његова школа је била чувена у Морави и Моравици. Кад је нишки митесариф, Мидхат паша, г. 1863, долазио у Врање, и био по околним селима, неко је клеветао Јована Цветановића, како ради за Србију, и митесариф га је протерао за Ниш. На место Јована Цветановића дошао је за учитеља Ђорђе Лапардински и почело се, као и раније, учити само из црквено-словенских књига. Ексархиска странка у Врању успела је, да од 1873 г. унесе у Бујановачку школу и бугарске књиге.

У ужој околини Врања биле су на гласу школе и у селима: Преображењу, Жапском и Големом Селу (у Пољаници). Те су школе до краја свога живота, до ослобођења 1878 г., биле манастирскога метода. Иначе, у Врањској Области је, још од половине Х1Х в. било школа и у овим селима: у Буштрењу,