Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 77

учитеља у овом селу, после поп Јована, помињу се монах Лионисије (две године), Алекса Којевић из с. Кокошиња (једну годину), Пешар из с. Кетенова у Кратовској Области, и Никола Цветковић из села Куклице у Кратовској Области (једанаест година). Ова је школа била затворена г. 1848, па је поново отворена 1868 г. Тада је учитељ био Тодор Бошковић из с. Довезенца. Школа је ова била поново затворена за време Српско-турских ратова 1876—78 г.

Старовремска школа постојала је још у селима Мургашу, Дрен'ку, Малотину, Младом Нагоричину, Макрешу,.

Дејловцу и T. JL.

Криво-Паланачка Област — На домаку варошице Криве Паланке од старине постоји Осоговски манастир једнога об Првих словенских апостола и свепштшеља, св. Јаћима. Откако је манастир оправљен првих година Х1Х в., у њему је цветала и манастирска школа, и манастир је, у односу на просвећивање хришћанскога становништва ове области вршио благодатан утицај. Али, као, готово, све области, око града Кратова, тако је и ова, још од првих деценија Х1Х в, у том погледу трпела утицај Кратова. Ма да је становништво ове области, с врло малим изузетком варошице, чисто словенско, борба противу грцизма и у њој је дошла до јакога израза. Крива Паланка је била земљиште радње једнога од првих словенских писаца и преводилаца неколико књига са грчкога на словенски у овим странама у Х!Х в. То је био Хаџи Јаћим Кратовски. Сам Хаџи Јаћим је био и први учитељ у Паланци y XIX B. Ту се Хаџи Јаћим одомаћио и зародио. Изгледа, да се ту и рукоположио за свештеника и засновао једно братство, које је, готово кроз цео Х1Х в., давало Паланци учитеље и свештенике. Доцније се Хаџи Јаћим и замонашио. До које је године учитељевао у Паланци не зна се тачно. У том послу га је заменио син му Борђе, по том син му Давид. М ови се рукоположили за свештенике. Поп Давида, г. 1833, налазимо као првака паланачког, који највише има заслуга за подизање паланачке цркве Св. Тројице и нове школске зграде. М поп Давидов син, Димитрије, једно време је био учитељ у Паланци").

1) Јорд. Изанов, Бљлгаритћ, с. 327 објавио је уверење паланачке црквено-школске општине из 1886 г. по коме је Димитрије поп Давидов био учитељ у Паланци 22 године. — Из године 1867 имамо и допис (Јорд. Иванов _ на пом. м. с. 321), да је те године у школи било 80 ђака. |