Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

78 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

Ма колико бугарски писци подвлачили бугарство учитеља онога времена у Паланци, у школи њеној, све до 1800 седамдесетих година, држао је чисто манастирски метод. /7аланчани су све ствари писали на свом месном говору помешаном са црквено-словенским. Ево како се познати паланчанин Стојан (Тоте) Вучевић, г. 1859, записао у Поменику Пишњскога манасшира св. Прохора:

„иднати се кога придохја гаах Тоте БуУчЕКИКК родом ота Крикоречнат Паланка а презиме назикајемоје Зерваган (Дер даганр) па поклоненне ко светому Оцу Пројору Пчинкскому на 1859 лето отћ рождества Христова ка месеца ануара ЕХ 8 дна на свети КЕДИКОмМучЕНИКА празника, знати ссе са %аМИЛИ ЕГО Но са дружини општенародномх знака 90 ЧЕЛоЕКЋ, супруга его Фариа, сина его три: апостола перкн сина, етери Иокана н трећи Члександар, н една ћерка его Чнастасита; сеја покланикока внан сутх ко горе пишана сушта година“) Као свуда у оним странама, ново доба је и у Паланци

чинило своје. Борба за и противу бугарског Ексархата у Паланци се изразила у материалну утакмицу.

Кратовска Област — Као Кратово, ретко је још који наш град на југу у оноликој мери, задржао своје становништво из прошлих векова. По тој околности су и сачувана, до данашњег дана, онако жива предања и из даље прошлости Кратова. Још мање се и у којем граду у оним странама, и под Турцима, онако одржало властелинских, кнежевских и владичанских породица; сразмерно, ни један град не може из тога времена показати ни толико књижевника, богатих породица и чувених трговаца. Ни један други град нема ни св. Ђорђа Кратовца. "Својим далеко чувеним рудницима, Кратово је, све RO XIX B., привлачило и многе индустријалце и трговце из далеких земаља и многе учене светске путнике. На далеко је био чувен крашовски шрг и кратовски караван сарај. По томе је Кратово стало у један ред са Једреном и Пловдивом. За Кратово је врло важна околност, што су у њему боравили многи трговци из западних наших земаља, и што су кратовце традиције њихове тесно везивале за Србију Х!Х в.) Е

Такве политичко-економске прилике створиле су Кратову изузетан положај и у односу на његову просвету. Кратовску

7) Годишњица Н. Чупића ХХ, с. 104—105; — Мебр. ТУ, с. 296. — _ В. и Љуб. Стојановић, на пом. м. бр. 1637, 7125 и 7361.

8) Мебр. 1У, с. 308—804.