Prosvetni glasnik

75

управе и њихове управљаче упознали, нагали би млого лепих података. Такво путовање довело би нас до уверења, да усиевање и наиредовање како куће тако и школе стоји у тесној свези са особинама уираве са децом. У Енглеекој се некада могао десити и овакав случај: Принц уелски, наследник престола енглеског, коме беше тек шесг година, беше укорен и телесно кажњен због једне једине непослушности. И свуда одобраваху ове строге мере. — Има још и других карактеристичких призора из живота Филипа, великодушнога господара хесенског, које нам је Рил приопштио и у чију корист Историја више ствари казује, а све у хвалу строгости очеве на спрам сина свога, доцнијег потомка лозе Хесен-дармштатске. Оваки призори и нехотице опомињу нас на познату строгост под којом је одрастао Лутер, на ону очинску збиљу, која беше још у раним годинама над Јованом Фихте-ом, а ово еве на сјајно доба римске слободне државе, одакле нам доходе гласови о строгој кућевној управи. 0 боже, како ли је морало бити у опште строго и одмерено понашање свију грађана према омладини, кад још у почетку опадања и покварености цензор Като (РШ (Мо тај. 17.) сенатора Мачлија истерује из сената само зато, што се усудио да у сред бела дана^ у присуству своје ћерке, пољуби жену своју. Иогледајмо на Епигонце! Тамо видимо како су омладини постали досадни закони оцева, па их већ и исмевају; а у време Хорација Флака беше стара дисциплина над децом тако олабављена, да су оцеви за нужно находили, да сами лично своје синове до школе прате, „иа да у њој као једини неиодмитљиви стражари иоред учитеља стоје п (Ног. 8егт. I. 6. 74). И тако видимо како ироиаст државну прати необуздана омладина. Зар ее не сећамо Тукидида и Аристотела, кад овакве Тацитове извештаје о римској омладини читамо! Тукидид сматра као највеће зло пелопонеског рата што добри стари обичаји беху исмевани (Тћисус1. III, 83.), а Аристотело замера деци одличнијих породица, „што ни у школи ни у кући не трпе да их туђа рука води". (Апз1. РоЖ. IV. 9.). С тога. са смрћу сгаре строгосги нестало је и маратонских бораца и говорник Димедо, који је управљао др-

жавом у жалосном маћедонском добу, могао је с правом да каже: да он управља само са разбијеном државном лађом (РШ. Рћос. 1.). Кад све ове Фактичке податке измеримо, онда с правом можемо тврдити: Наиредовање иородице и школе као и целе државе, иретиоставља строгу уираву с омладином. С овога гледишта полазећи, можемо да појмимо и протумачимо зашто су по неке школе морале да ироиадну, чим је у њима дисциплина попустила и аљкава постала. Таквим школама нису могле да помогну нити какве привилегије, нити насилна средства. За ово правило даје нам доба реФормације најпоучљивијих примера. Јеванђелским одушевљењем подигнута је или преуређена многа школа, али колико је њих на брзо после постања и пропало! Најчувенија школа у Шлезији, а боме и у свој источној Немачкој, била је Гимназија у Голдбергу (Сгутпабшт Ј11а81;ге). Од 1536 —1556 неколико пута било је у њој по хиљаду ђака: Маџара, Чеха, Пољака, Ераинаца, Саксонаца, Француза. За њен сјај и одликовање имала је она да захвали наученосги, а још више енер^ији свога ректора Фридланда, званог Троцендорфа, једнога од највећих школских људи Немачке (Еозсћке: Ееђеп ип<1 \\']гкет1 с1ек Уа1. ЕпесПапс!, ^еп. ТгогепДогГ). И ири свем том већ 1621. год. ова школа беше близу пропасти! Један од људи онога доба забележио је о њој у евојој хроници ово : „Шпс зе^е^ез иМ Тгоја М1", са преводом „Сада се ору њиве где је некада Троја стојала". И тако пропада у свету и оно што је било величанствено. Свему овоме био је највише крив тадањи (последњи) ректор Мелидеј , са свима својим друговима. Он и беше оптужен пред комисијом Херцегства због неуредног живота и рђаве дисциплине. На тужбу је одговорио, да „он мисли да не мора дисциплина бити тако строга да њоме школу одржи." — Будала! На несрећу и своју и своје школе! — Исту таку болеет боловаху многе друге школе, и после двадесетогодишњег живота свога морадоше да угину, и то све са истоветних узрока. Тако би са школама у Гринбургу у Шлезији, са једном у Вреслави, у Готи, у Берлину, у Нирнбергу. При крају 16. века беху изаслане комисије за прегледање свију тих гакола, и свуда дотгази на првоме месту тужба лротиврђаве дисциплине.