Prosvetni glasnik

174

одати на занате и трговину. Ако би се уевојило ово, онда би те грађанске школе са дга разреда требало удесити тако, да се у њима само оно нредаје, што је занатлији и трговцу потребно, као : рачуноводство, књиговодство, коресподенција и нетто из технол)Гије. Те би грађапске школе биле много јевтиније од ових гимназијскпх реалчица, јер не би за њих потребно било толико наставиика, и оне би се имале пренети на трошак места или округа у коме су и отварале би се у свакој вароши, кад варош сама или заједно са округом зажели имати таку школу о своме трошку, а држава би еамо водила надзор над њима и бригу о набављању за њих спремних наставника. Ва државну потребу и о државном трошку, норед основних ^школа , остале би само ниже и више гимназије. Нижих гимназмја, са 4 разреда, било би за сад само 10 — 12, и оне би се распоредиле по Србији тако, да свакоме крају буду

подједнако приступне. Виших гимназија, са 7 разреда, било би за сад само три : у Београду, Крагујевцу и Нишу. Ниже и више гимназије спремале би кандидате за Велику Школу, университет, и по томе у њима би требало појачати класички значај. Занатлијско-трговачке или грађанске школе, поред тога што би спремале интелигентне занатлије и трговце, могле би још спремати и кандидате за београдску Реалку, и по томе њима треба дати искључиво значај реални. •Ја молим Главни Просветни Оавет, да о свему овоме добро промисли и што скорије поднесе ми своје мишљење. 24. Јуна 1880. У Београду. Минист&р иросвете и црквених иослова, јк. ЈЗасихЉевић с . р.

РАД ГхЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

ДРУГИ САСТАНАК 2. Јуна 1880. год. у Београду. Били су: иредседнип г. др. Ј. Панчић, потиредседник г. Ј. Пецић; чланови". г. г. Панта Срећковић, Јован Бошковић, архимандрит Нестор, Јован Ђорђевић, Милан Миловук и др. В. Бакић. Г. председник отвори састанак и јави да је на дневном реду: 1, да се прочита протокол састанка од 30. пр. месеца; 2, да се прочита писмо, којим се г. минпстру саопштава одлука Савета односно прештампавања књига; 3, да се прочитају примедбе Савета Гимназија Београдске и Крагујевачке на правила о испиту зрелости за ученике Гимназија и Реалке; 4. да се чита предлог правила учитељског испита за ученице Више Женске Школе; 5. да се одреде реФеренти за испитивање оба ова предлога, и 6. да се реши, хоће ли се и који од ванредних чланова позвати за идући редовни састанак, сагдасно члану 8. закона о уређењу Главног Просветног Савета.

Прочита се записник прошлога састанка и Савет га усвоји. Усвајасе и састав писма упућеног г. министру просвете о прештампавању школских књига. Прочитају се правила за учитељски испит ученица Више Женске Школе и примедбе Савета Гимназија Београдске и Крагујевачке. Савет избере г. г. Ј. Ђорђевића и М. Миловука, да они прегледају како правила тако и примедбе, и поднесу Савету своје мишљење о њиша. Поведе се реч о последњем нредмету дневнога реда, и Савет одлучи, да није потребно, да се за идући редовни састанак позове који од ванредних чланова. Овим био је исцрпљен дневни ред и састанак закључи се. ТРЕЂИ САСТАНАК 23. Јуна 1880. год. у Београду Били су : иотаредседник : . Јос. Пецић, члшови : г. г. Ст. Марковић, Панта Срећковић, Јован Бошковић, архимандрит Нестор, Јован Ђорђевић, др. Јован Валента, Милан Миловук и др. Војислав Бакић. На овом састанку присуствовао је и министар просвете и црквених послова, г. А. Васиљевић.