Prosvetni glasnik

312

ЗАДИСНИК Г Л А В Н 0 Г П Г 0 С В Б Т Н 0 Г С А В Е Т А

лијске школе, за иродужено учење у шкодама које већ постоје, употребљавајући учила а по потреби и учитеље тих школа, које би, за простије занате, давале потребну општу способност; б) за спремање ваљаних посдовођа и руковатеља у Фабрикама, при грађевинама, машинама и по гранама хемијско-техничке индустрије, да се у неколико индустријских средишта земаљских мадо по мадо створе особите занатдијске средље шкоде ; и в) да се, с обзиром на уметвичку индустрију оснује уметничко-занатлијсга школа у Београду, за изображење најспособнијих занатдија у земљи, у свези са музејем за индустрију. 3. Трошкове око занатдијских средњих школа и око више школе за уметничке занате, нрима на се држава ; а трошкове за продужено учење у занатлијским нижим школама ваља да подмире варошке ошптине и занатлије саме (еснаФи), а држава ће их сразмерно потпомоћи. 4. Уређење занатлијске наставе и државно учествовање у томе, треба да је утврђено особитим законом, а за извршење, или управо за разумни започетак и Фактично уређење тих школа, ваља поставити нарочито за то спремне поверенике за занатлијске школе ; а пре свега треба влада да се побрине, да се учитељи за то одмах практично изобразе или, ако их има, готови употребе. Што се тиче оснивања послебних занатлијских средњих школа с радионицама, у кОјима би се, покрај практичнога рада,, поглавито предавадо цртање и модедисање, нешто из природњачкога, математичког и математичко-дртачког знања, а по потреби и један стран језик, дакле ирактично, уједипено са осеКапем леиога, те би се тиме потпомагала уметничка образованост занатлија, из које би опет потекда уметничка индустрија, — за то имамо још ово да приметимо. 1. Занатдије металних заната у Србији јесу: Златари, дугмеџије, резачи, ковачи, калајџије, казанџије (Београд, Ерушевац), кантарције, ножари и пушкари (Јагодина, Ваљево, Ужиде), бравари, димари, дивци, часовничари. До сад је крагујевачки арсенал био најбољи расадник метало-технике у Србији. С тога се и даље може препоручити образовање занатлија у арсеналским радионицама (и у рудницима), уз уметничку образованост у занатлијској средњој шкоди. А за друге гране требала би још једна особита школа, у другом којем индустријском средишту. 2. Као што држава готово за сваки метадни занат има изврсних мајстора у земаљском арсеналу, и по којега изван завода, који је отуда изашао ; тако би ваљало да заведе и своју грађевинско - занатлијску школу, за толике јавне (а и за приватне) грађевине. Ту би се спремади добри зидари, тесачи, каменариЈ

дикоресци, стодари, бравари, бојаџиЈе, поздатари, стаклари и т. д. 3. Ткачка индустрија заслужује у нас једно од првих места. Пдатно данено (Шабац, Ваљево, Нодриње, Ужице), кудељно (крушевачке конопље), памучно (у опште по варошима); вез обојеним памуком и свилом, шареном вуницом, златом и бисером ; сукно (аба), појаси, торбе, прегаче, материја за сукње, поњаве (вуна и кострет): чоха (Ужице, Параћин); Лебета (Ужице); свила ; златно ткање ; плетење: чарапе, рукавице ; ћилими (Кнежевац, Зајечар, Параћин, Левач, Пирот); ирекрасно бојадисање вуне, које врше жене а од чести и бојаџије. Овде ћемо додати: гајтанџије (Пирот) и ужаре (Лесковац и Врања). И за ову грану индустрије ваљало би бар у два средишта подићи радионице са теоријском средњом школом, а особито ткачку школу за женске. 4. Лончарске индустрије има у нас на више места (Стари Влах, Ресава, Аранђеловац, Петровац, Крушевац, Алексинац); прављење оиека (цигаља) и цреиа; фабрика стакла у Јагодини. Овде ћемо додати и каменарство. Мрамора има бедог, сивог и црвено - жућкастог у Студеници , литограФског камена у ваљевском округу, камена за жрвње (на источном крају Србије), а жућкасто-пешчаног у Крушевцу и Јагодини. И ове би гране индустрије ваљадо школом подићи на виши ступањ. 5. Што се тиче дрвенарских заната (качари, колари, столари, дрводеље, стругачи, дашчари, тесачи грађе, мајстори од лопата, вила, грабаља, резачи свакојаких дрвенарија, плетикотарице, пдетачи стодица и сламних шешира, асурџије) — и ова грана чека на своје усавршење, а од чести и ночетак. 6. Кожарска индустрија (кожари •— табачка радња од мешине па до саФијана — опанчари, обућари мушки и женски, уздари, седлари, ћурчије), а тако исто и кројачка (кројачи, терзије, памукдијаши, јорганџије, абаџије), — могле би издржати страну утакмицу, кад би се само мало више пажње обратило и на једну и надругу. 7. Још би требадо створити у нас иаиирну фабрику. Потрошња је велика, како од стране>државе, тако и од приватних, а материјала за то (кукурузовине и крпа) има толико, да пропада или се извози. Бар најгрубљу врсту папира не бисмо морали доносити са страна. Поред добрих занатдијских школа, као средства за подизање и усавршење заната и у опште индустрије у Србији, препоручују се још: 1. Ново уређепе садашњих еснафа. А. Место дојакошњих еснаФа , ваљало би да наступе нове занатлијске дружине. Тада би уређење заната требало да буде тако, да се може делотворно