Prosvetni glasnik

зап-исник главног

про светног с а в е т а

313

унапређивати и надгдедати стручно изображене, као и умно и морадно васпитање оних, који жеде да буду занатдије. Б. Будуће уређење, црема захтевима практичнога живота, ваљало би да има три стуиаа : а) занатлијспе дружине, то су местна, по могућству стручна, обавезна друштва, у којима занатлије, имајући заједничке интересе, непосредно судедују; б) занатлијски одбори, у већим индустријским средиштима, састављени од иредставника дружина; в) индустријски савет у Београду, да би се могда на један начин управдати и надгледати радња цедога занатлијског организма. (Види III. 1.) . В. Занатлијске дружине, да би развиде дедотворну радњу, требадо би да имају потребна права као тела и свој круг радње, а то је: а) да судедују ири примању шегрта, да надгледају стручно изображење и васпитање њихово, и да их испитују за кадФе, б) да унапређују стручно и умно даље изображење калфенско, да надгдедају радне односе између послодаваца и радника, на послетку, да мирним путем стишавају распре између мајстора и кадФе ; в) да могу правидима утврдити начине, како да се стручно изучава неки занат, на оне занатдије, који своју струку но тим одредбама систематички изуче, да могу огласити и признати за веште занатлије. Ту би се онда за неке занате могдо тражити, поред домађих школа, још и образовање занатдија у изврсним страним радионицама и занатлијским школама. Г. Занатдијске дружине ваљало би да су основане тако, да саме себе номажу ; а) вађевином и кредитом, б) куповањем сировине на много, в) заједничким стовариштима за маду кирију, г) добављањем капитала малим занатдијана за радњу и заједничким употребљавањем машина, д) еснаФским кућама, као на пр. у Иироту (Ова установа заслужује да се проучи са свих страна). 2. Да се отвори веКа тражња заната. а) Иоред дојакошњих рудника у мајдану Иеку Кучајни, Подгорцу, Авали, Крупњу и масуричких (за гвожђе, бакар, одово), а у Добрн и Сењу (за мрки камени угаљ), — отварањем још којега рудника, особито гвозденог. б) Држава за своју потребу да купује у првом реду рукотворине домаће, на онда стране. в) По варошима да се оснују друштва, која би радида на томе, да и приватни подмирују своје потребе у првом реду домаћим рукотворинама. Сеоско становннштво, које се сад угдеда на варошко, па троши у маси стране Фабрикате, тада би такоћер, „угледајући се на господу" куновадо отаџбено. г) Грађењем гвозденога пута.

д) Добрим путовима од индустријских места до главних друмова. 3. Изложбе занатлијских ироизвода. 4. Закон о иотиомагању индустријских иредузетака, који веп имамо. 5. По потреби и ревизија закона о сајмовима панађурима иди вашарима) и о торбарењу. 6. Заштитна ђумручина за неке производе, докде не успеју да могу издржати страну утакмицу. 7. Иотиомагање калфенских (радничких) друштава, која иду за својим вишим изучавањем, помагањем бодних, посредовањем у надажењу рада, оснивањен калФенских скровишта (херберга) и. т. д. 8. Занатлијска књижевност. За црву потребу довољно би било, да се у цедој Србији заведу свега пет—шест оваких практичних занатдијских шкода, разне врсте. IV. ПЈто се трговачке школе тиче, по нашем скромном мишљењу, доста би бида једна једина, ади виша, и то у Београду, ношто би главне варошке и ниже реалке довољне биде, да замене нижу трговачку шкоду. V. За уређење Грађанске девојачке школе, част нам је у иридогу', преддожити пројекат, који је овај нарочити одбор, с једном мадом донуном усвојио. У Београду 5. августа 1880. Чланови нарочитог одбора, ј !ован јворђевић е. р. ЈА. ЈЧ1 идовук с. р. ј ЈоВАН ^ошковић с . р. После тога известидац каже, да је израда наставног пдана за гимназије и реадке остављена стадном одбору, а овај нарочити одбор израдио је оиширнији нацрт само за занатлијско-трговачке и грађанске девојачке шкоде. За тим се отвори општа дебата. Св. Мидосављевић каже, да су за сад довољне три више гимназије и једна потиуна реадака. Он мисли, да је за сад много шест нижих реалка, јер се боји, да неће бити довољно ђака у њима. А сдаже се с преддогом одборским, да се дворазредне реалке укину. Др. Вадента примећује, да се у одборском иреддогу не помињу нигде реадне гимназије. Ј. Бошковић одговара Св. Мидосављевићу, да су самом Београду иотребне две више гимназије, јер има

1 Овај предлог још није претресен у Савету, е тога ће се прилог доцније штампати.