Prosvetni glasnik

376

ОСПОВНЕ ШКОЛЕ У

КНЕЖЕВИНИ СРБИЈИ

за школу могу да сматрају зграде љубовијска и горњоОуковичка. Школске општине у Подрињу одликују се множином пореских глава. Оне треба да похитају, те да што пре оне школске зграде, које су паду склоне или осигура.ју подзиђивањем или да из њих измесге децу и склоне у нове и боље куће. 4. ј ^аставна средства Ни једна школа овога округа нема свих средстава за настављање. Понајвише има школа лозничка и горњотрешњичка. У лозничкој школи има: глоб, планиглоб, мапа Србије, Јевропе и Азије и слике метарских мера. У горњотрешњичкој школи има уз ово још и Шрајберових слика за предавање јестаственице. Никаквих средстава за настављање немају школе: оровичка, женска крупањска школа, љубовијска и текеришка. 5. ЈП ко^лске књижнице Много боље сгоје школе округа подринског што се књига тиче. Ван нове школе оровичке и љубовијске све оетале имају књижнице. Лозпичка школа има 208, доњотрешњичка 122, јаребичка 71 књигу. Најмање књига имају школе: горњобуковичка 11, лешничка 16 и текеришка 19. У свима мушким школама има 745 књига. На једну школу долази нешто вигае од 49 књига. То је за овај оскудан округприличан број.Истина, иогло бисе замерити општини љешничкој, текеришкој и другима у Јадру, што за своју шлолу не жртвују више, пошто је имовно стање њихово много боље но у Рађевини и азбуковачком срезу. 6. ЈТ ре десет година Све до 1862 године, док су Турци — Сокољани, шетали по средини Подриња, овај округ није се могао подићи у никаквом правцу. Онде где нема дичне и имовне сигурности, ту се не може очекивати никакав напредак, а најмање да становници у оваквим неприликама мисле на школу и народно образовање. Тек пошто је расконано гњиздо соколским Турцима, оживело је Подриње. Но живота правог није могло бити у њему, јер као клин у стабло здравога дрвета беше се увукао у њега

Мали Зворник и Сакар. Малозворничани ослањајући се на своју браћу у В. Зворнику нису давалу мира ни Рађевини ни Азбуковици. Тригодишњи рат донео нам је и на овој страни леп плод. Мали Звориик и Сакар припао је Кнежевини. Силом је раскинута веза, која је становнике овог комадића земље везивала за Босну, и тек од 1878 Дрина је граница између Босне и Србије. И тек данас може се рећи Подриње је наше, а подрински округ је домаћин у својој кући. Пре десет година било је у целом округу 10 мушких школа, и то : У Лозници 1 „ срезу азбуковачком 3 „ „ јадранском 3 „ „ раћевском 3 Свега 10 школа Ма да су и онда били срезови разне величине, као и сада што су, опет број школа био је у свима једнак. Исто тако и број учитеља био је једнак. У сва три среза било је 9, а у Лозници као и сада 3 учитеља, у целом дакле округу било је 12 учитеља. У 10 мушких школа 1870 било је уписано 508 ђака. На једну школу долазило је 50 ђака, а ове године на једну школу долазн 53 ђака. Број мушких школа умножио се за последњих 10 година са 5. Од овога броја долази на срез азбуковачки 3, а на ср. јадранскн 2 школе. У срезу рађевском није за последњих 10 година отворена ни једна нова школа. Данас има 5 учитеља више но пре 10 година што је било, а и број ђака умножио се према броју школа. Женске школе биле су 2 и пре 10 година као и данас, само што су у њима онда радиле 2, а данас раде 3 учитељке, и што је пре 10 година било уписано 61 ученица, а ове године 107. Иначе није се изменуло стање у женским школама. Кад су Турци Сокољани излазнли из Подриња било је у овом округу 13 школа, но у њима је било свега 347 ђака. На једну школу пре 18 година долазило је 26, а ове године 53 1,-ака. Број ђака се за 18 година удвојио. Женске школе није онда било у Крупњу, но само у Лозници, и ту је била једна учитељка, која је обучавала 39 ученица.