Prosvetni glasnik

356

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

^ДКТОМ Г. МИНИСТРА ПРОСВЕТЕ И ЦРКВЕНИХ ПОС^ОВА ОД 9. СЕПТЕМБРА О. Г. РА8РЕШЕНА ЈЕ ОД УЧИТЕх/БСКЕ ДУЖНОСТИ ! Учачанском округу | Мидева Тодоровићка, учитељица дес-ете клаое I | разреда женеке гаколе чачанске.

^КТОМ Г. МИНИСТРА ПРОСВЕТЕ И ЦРКВЕНИХ ПОС^ОВА ОД 1. СЕПТЕМБРА ОВЕ ГОДИНЕ СТАВсЛзЕНЕ СУ У СТАЊЕ ПОКОЈАI Живка Проти^ка, учитељица пете класе II раз- | Марија БалаиЦКОва, учитељнца четврте класе. I реда I одељења женске школе у Пожаревцу. I разреда I одељења мушке школе у Шапцу.

ЗАПИСНИК ГхДАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

ДЕБЕТНАЕОТИ САСТАНАК 23. августа 1880 год. у Бсограду Били су : Иотиредседник г. Јосиф Пециа ; редовпи члановв : гг. Ј. Бошковић, архпмандрит Нестор, Ј. Ђорђевић, М. Миловук и др. В. Бакпћ ; ванредни члан г. Св. Милосављевић. I. Потнредседник отвара састанак и позива дел.овођу, да лрочита записник. Нривр. деловођа чита записннк од ХУШ састанка, и пошто не би никакве примедбе, записник је одобрен. II. За тим је продужена специјал.на дебата о предл .огу о ревизији садашљег наставног илана у гимназијама. Ј. Ђорђевић чита 9. тачку, о спуштању латинског језика у нижу гимназију, и наводи разлоге за то. Каже, да се латински језпк учн сада у три внша разреда са 18 часова недељно у свнма заједно, и да се показало, да ученици нису могли да науче довољно тај језик, и то због малог броја часова, а још више с тога, што се латински језик почне касно учити. У напреднијим земљама учн се тај језик кроз 8—9 година, и то но 8—10 часова недељно у сваком разреду. Теже је научити стран језик у старијим годинама, и лакше се заборави ; јер у млађим годинама је памћење свежије. За три године ђаци науче само граматичке обдике, а класике ие могу чнтати, јер их не могу ра-

зумети, и тако добију само спољашњу љуску, а до језгре не могу ни доћн. Кад ђак у млађим годинама почне читатн класике, онда му се омилн тај предмет; у протнвном случају омрзне лако и предмет и проФесора и цео снстем такве наставе. Осим тога, кад наш ђак пређе у друге гнмназије, где се латинскп језик учи од I разреда, он изгуби ио једну, две н више година, јер не зна латински. На послетку, кад наш ђак из IV разреда хоће да учи апотекарију, мора нре тога учити латински језик и мора положпти испит из њега. — Из тих разлога одбор цредлаже, да учење латинског језика почне у I разреду гимназије. Кад се смањи број часова за цртање, онда ће бити довољно времена за то. Архимандрит Нестор не слаже се с тим предлогом с тога, што ђаци н онако уче много језика; уче немачки и Француски, словенски и срнскн, и што у нижим разредима не могу научути латинскн толико, да би се тим језиком могли служитп, кад пређу у богословију, учитељску и земљеделску школу. Он држи, да је довољно, да се латински језнк почне учнтн у IV илн V разреду. Препоручује, да се обрати већа пажња на учење хришћанске науке и да се заведе редовно учење црквеног невања. То ће нарочито млађим ученицима више користити него знање латинског језика, који је заједно са грчкнм језпком завело богато племство, да би отежало нижим сталежима, да доћу до науке, као што је то чпњено у Русији, где је пз истог разлога била заведена и велика школарина у пшназијама и увпверзитетима. Код нас је прерано