Prosvetni glasnik

358

ЗАПИСНЖК ТЛАВНОГ

ПРО СВЕТНОГ САВЕТА

зији оиширно и више научно. То важи и за историју, која је важна и с васпитне стране. Св. Милосављевић није за то, да се општа историја учи у нижој гимназији, јер ђаци је, као науку> не могу довољно схватити. Ј. Ђорђевић брани предлог одборски и казке, да се у нижој гимназији не може предавати историја као наука, него да сеуче историјске слике, износе се важнији примери као узор патриотизма и других врлина и описују се опширније неки догађаЈИ. У таквом виду може се историја предавати и деди основне школе. А да се историја у нижим разредима предаје систематично, онда би то за ученике био само списак имена и догађаја, без икакве васпитне вредности. Св. Милосављевић одговара, да то није општа историја, него су одломци из историје. А што се тиче угледаља на карактере, тиме се, вели, слабо постизава успех, јер то зависи од прилика, а ове су сада друкчије, него што су биде у старом веку. Пристаје на то, да се историја споји са земљописом а да. се каже, да су то историјске слике. Ј. Бошковић каже да је овде говор више о методу, него о општој историји. Не треба се, велл, бојати, да ће пропасти историја као наука, јер она се учи као наука у горњој гимназији. То важи и за друге науке, које се уче и у доњој и у горњној гимназији. Потпредседник каже, да је потребно, да се историја предаје у нижој гимназији; само он жели, да се одреди програм за предавање историје у нижој гимназији и да се спреми ручна књига за ученике. Одговара Милосављевићу, да је његово мишљењепогрешно. Треба, вели, да се омладина угледа на све врлине, које човека чине човеком, ноштеним грађанином, родољубом, побожним човеком; а богатијег извора за то нема од историје. А како ће се то постићи, то зависи од начина предавања. Св. Милосављевић каже, да се човек може угледати, али да то нема толико користи, колико се мисли. Потпредседник одговара, да као што се човек угледа на оно што не ваља, као н. пр. на раскош, па се поквари, тако се угледа и на оно што је добро. За то има много примера из практичног живота. Ми причамо деци о Краљевићу Марку, о кнезу Л.азару, о Доситију и т. д. а то има утицаја на њихов морални живот. То гледиште, по ком се не признаје никакав аукторитет и по ком се све просто одриче, пије оправдано. Св. Милосављевић одговара на то, да историји није задатак, да нокаже угледање, њего јој је задатак, да покаже развитак. рода људског. Архимандрит Нестор каже, да угледање код одраслих људи слабо помаже, али овде је реч о ђацима, у којих се карактер још није утврдио, и на н>их утиче

знатно и историја и богословија и морал. Слаже се с предлогом одборским. Потпредседник ставља 11. тачку предлога на гласање, и Савет нрима 11. тачку предлога одборског: да се оишта историја учи у III и IV разреду гимназије и да се ериска историја учи уиоредно с оиштом историјом. Ј. Ђорђевић чита 12 тачку о распореду предавања природпих наука у нижој гимназији. Потпредседник жели, да се ова тачка озбиљно претресе, јер нема више од шест година, откад је заведен садашњи распоред, по ком се учење јестаственице иочиње минералогијом у I разреду. Он је био у комисији од 12 чланова, у којој су били неки директори овд. средњих школа и неки проФесори велике школе, а заступао је ово исто тледиште, које је одбор овде у овом предлогу усвојио, т. ј. да настава треба да иде поступно од познатог к непознатом. Но огромна већина комисије решила је, да се иде од простог к сложеном, и тако је минералогија дошла у I, ботаника у II, а зоологија у III разред. Ј. Бошковић каже, да је то научно гледиште овладало с тога, што су у комисији били већином људи из виших школа, који су навикнути да предају науке спремнијим ученицима. Но за наставу у нижим разредима важи друго педагошко начело, да се иде од по.знатог к непознатом. Према томе треба учење јестаственице ночети од човека и животиња, које су човеку најближе и које су ученицима познатије, него биље и минерали. Минералогију ученици не могу разумети, док не науче основе из геометрије, Физике и хемије; за то она по предлогу одборском долази на послетку. Да је садашњи распоред погрешан, то и искуство потврђује, јер са свију страна туже се про#есори на неуспех. Св. Милосављевић примећује, да би по мишљењу неких природњака био најбољи распоред тај, да се почне физиком , јер она је основ свима природним наукама, на онда да дође хемија као основа зоологије, односно Физиологије, а за тим зоологија и ботаника и на послетку минералогија. У осталом он се слаже с нредлогом одборским. Потпредседник стаља 12. тачку на гласање, и Савет једногласно усваја 12. тачку предлога: да се зоологија учи у I, ботаника у II, иоиуларна физика у III, а минералогија заједно еа хемијом у IV. разреду гимназије. Известилац чита 18. тачку о спајању космограФије и механике с физиком. Св. Милосављевић предлаже, да се каже „Физика с космограФијом", јер се космограФија не може спојити са свим са физиком. Ј. Ђорђевић каже, да-се под космограФијом разумевао физичкн и математички земљоиис. Но физички