Prosvetni glasnik

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВВТНОГ САВЕТА

359

земљопис узет је сада заједно с политичким земљописом, и тако остаје само математички део. Од овога уче се главни појмови већ у I разреду, а што је теже, треба да се остави за више разреде, н то као популарна астрономија. На послетку он пристаје у име одбора на измену, коју предлаже Св. Мнлосављевпћ. Потпредседник слаже се с измењеннм предлогом одборским и каже, да механика у гимназији не може битн никако засебан предмет, него ту је довољно да се она учи као саставни део Физике. — По том ставља преддог на гласање, н Савет једногласно прима 18тачку предлога : да космографија и механика не буду самостални и одвојени иредмети, него да се космографија иредаје с физиком у вишим разредима а механика да се учи као један део физике, оиет у еишим разредима. Известилац чита 14. тачку о практичној геометрији. Ј. Бошковић каже, да је тај предмет заведен у IV. разред с тога, што неки ученици из тога разреда нрелазе у богословију, на се сматрало, да је потребно, да као будући свештеници науче мерење. Но тај предлог не важи, јер онда би требало завести и учење медицине и пољске нривреде и индустрије и т. д. У осталом, из тога нредмета нису ученици показали никаква успеха, јер практична геометрија не може се научити без инжињерског стола; с тога је треба саставити с другом геометријом. Потнредседник се слаже с предлогом и каже, да у будуће треба практичну геометрију са свим изоставити, јер према новом уређењу то и не спада у гимназију. — По том ставља 14. тачку ва гласање, и Савет једногласно прима 14. тачку предлога: да се ирактична геометрија за ову школску годину из IV разреда изостави и да се сиоји с теоријском геометријом, а за будуКе да се у гимназији никако не иредаје. Чита се 15. тачка о словенскон језику. Ј. Бошковић каже, да је одбор тога мишљења, да се словенски језик од сад не предаје као засебан предмет, него компаративно са српским језиком и литературом. Учење српског језика треба да се почне говором и популарном, практичном синтаксом, а не елементима, не науком о гласовима; па после се може мало по мало прелазити на теорију. Еад се пређе на литературу, онда се упознају облици појезије и прозе, и то све на примерима у читанци. Читанка треба да буде средиште учењу језика а не граматика. Ту би ђаци читали целе расправе и дела, на онда би се о том разговарало. А оцењивање писаца без тога не вреди ништа. Више вреди прочитати једну књигу од некога писца, него знати цео каталог таквих оцена. После тога дошла би историја литературе, која почиње са старим словенским језиком. Кад се пређе цела ли-

тература, онда у VIII разреду треба да дође кратка теорија руског језика, који је данас међународни језик међу словенским народима и тако рећи дипломатски словенски језик и који има најразгранатију литературу, па онда руска читанка, у којој би били изводи из најбољих руских писаца. На послетку, може се на исти начин показати чешки и пољс.ки језик, сравњујући их са срнским језиком и показујући поглавите разлике између њих, — и тако би ђаци научили компаративну славистику без какве особите студије; а све то може да предаје проФесор српског језика. Архимандрит Нестор не слаже се с предлогом одборским, да се словенски језик споји са српским, јер тиме се управо укида тај језик. Он жели да се прквено-словенски језик учи више него до сад и то ради црквенске и братске заједнице са другим Словенима и због научног образовања, јер и на том језику има много лепе и поучне садржине, као н. пр. од Јована Златоуста (особито о покварености рода људског), од Јована Дамаскина и т. д., и после, лако се може научити и руски и пољски и чешки, кад се добј>о научи црквено-словенски језик. Према томе иредлаже, да се словенски језик учи одвојено и да се што боље заступи у школама. Ј. Ђорђевић каже, да се у гимназији не нредаје црквено-словенски, него старо-словенски језик, како га је наука пронашла. Ј. Бошковић одговара архимандриту Нестору, да се преддогом одборским не истискује ни данашњи црквено-словенски језик, њего му се даје одређено место нрема исторнјском развитку словенског језика. Према овоме мора се почети са старим словенским језиком панонским, који је темељ свима словенским језицима. После долази код нас српско-словенски језик, нарочито од Св. Саве, а код Руса руско-словенски језик, и овај руско-словенски језик је у нашим црквеним књигама. Сриско-словенски језик трајао је у писму и у штампи до 1711 године, а данашњи црквено-словенски језик употребљава се код нас од 1720год. Ученици треба да упознаду ту разлику и тај развитак у словенском језику, а то у вишој гимназији ; у нижој гимназији то не може бити, осим да се учи механички. — Препоручује предлог одборски. Потнредседник каже, да се у гимназијама учи словенски језик више у облицима, него упоредно са српским језиком. Он се не боји, да ће се изгубити словенски језик, ако се сноји са српским ; јер док је српског језика, дотле неће пропасти ни онај, из кога је овај постао. Слаже се с предлогом одборским, који је словенском језику одредио згодно место и време, где и кад да се учи. Архнмандрит Нестор пристаје уз предлог, ако се словенски језик буде учио две године.