Prosvetni glasnik

456

0 ИЗУЧАВАЊУ СТАРЕ СРПСКЕ ЦРКВЕНЕ АРХИТЕКТУРЕ

полукружни свод, који се са својим луком показује споља на источном и западиом крају. На источној страни уз велику апсиду приљубљују се и две сцоредне мале. Нортекса у почетку није код ове цркве било. Унутрашње архитектонске сразмере врло су лепо изведене. Она унутрашаим својим распоредом даје лепог е®екта као и црква манастира Манасије са којим је у многом погледу слична. Капители у стубовима састављени су из облика чашастог и кубичног. Као што сам и напред казао, радови гг. Валтровића и Милутиновића чине велики корак на пољу испитивања старе српске архитектонске вештине, над оним што нам је Еаниц на том иољу израдио. Они су и много више грађе покупили и са много ширим погледом изучаване обављали, али се и после свега што су и они до сад израдили може опет рећи: још је све то мало, да се суд о српској вештини сме изрећи, још треба много старих црквених грађевина изучити и нрецртати да се потпуно распознати може снага разних уплива под којима се византијска вештина у нашим пределима налазила. Досадањи радови Еаницеви и гг. Валтровића и Милутиновића, осветљују нам прилично једну само епоху старе наше зидарске вештине, а то је епоху кнеза Лазара и Бранковића. Са владањем кнеза Лазара и његових насљедника историјски живот наше старе државе поче се јаче осећати у овим северним крајевима где је данашња кнежевина, па зато се у овим крајевима и налази највише и најлепших споменика из њиховога времена. Али за нознавање старијих архитектонских Фаза у српским земљама врло мало дају грађевине старије у кнежевини Србији као: Студеница, Жича, Градац, Ариље и Овчарски и Еабларски мали манастирићи, за ту цељ требало би испитати цркве у Ст. Србији и ближе приморју куда је се и политички живот нашег народа у старијим — Немањићким временима највише ослањао; а док се то не учини дотле се не сме ништа нагађати о разним архитектонским епохама српеким као што чини Еаниц. По ономе што су нам не стручни нутници причали о старим црквама у тим јужним нашим земљама, које су несретне да и данас леже под турском влашћу, ми не умемо себи нреставити никакву историјску постепеност у развитку архитектонске вештине # Истом од каквих стручних вештака који ироуче те крајеве моћи ћемо очекивати, да нам покажу да ли се разне грађевине из времена пре Лазара могу везати у какав нрагмитичан ред (да ову реч употреби) или не ? Одговор на то нитање много би нам вредио. Он би нам најбоље показао како је био развијен укус и вештачка способност наших праотаца, у разним временима, и да ли је у развитку тог укуса било што ориђинално.

Али кад ће стручни вештаци отићи пред сјајне задужбине Немањића у Ст. Србији ? То питање изазивље једно друго. Зар изучавање старе српске вештине не заслужује да му и наша државна власт што припомогне. Многи стручни људи изашиљани су од западних држава да изучавају сноменике вештиие на истоку, и помагале су стручњаке новчано, и издавајући им дела; зар није још прече нашој државној власти, да се изуче и сниме наши стари споменици којима с дана на дан прети опасност. То изучавање могло би имати осим научне и практичне користи што би раширило у наших стручних људи (архитекта) поглед, те би може бити вештачке традиције могле оживети код нас бољи укус и бољу грађевинску радњу. У таквој цељи изишло је о трошку руског министарства пре две године знаменито дело ; Бутовскога „о руској орнаментици". У такој цељи требало би и ми да изучавамо дела наших старих вештака. Пажња коју српско учено друштво иоклања изучавању старе српске вештине чини му част, и оно је доиста нашло вредне људе којима поклања поверење и новчану помоћ, али да се изучавање српске вештине систематички изврши и да се тај посао не одложи на предуго време, треба још више и стручних људи и више новчаних срестава но што учено друштво може издати. оанста свакој српској влади чинило би само част која би у питању изучавања српске вештине притекла ученом друштву у помоћ, она би тим показала да уме иоклањати науци пажње какву поклањају владе у другим цивилизованим државаиа и да не уступа нимало у поштовању и цењењу које су показивали кнез Милош и Михаило изупавању старе вештпне. Еад би то изучавање било цотномогнуто и од владе онда би се брже дошло до цељи. ГГ. изасланици ученога друштва раде већ 7 година, и за то време израдили су -— ако узмемо од прилике — десети део оног што се још у самој кнежевини Србији има радити, а да имају веће помоћи и од државе, да је у њиховом послу удружен још који вешт човек, да нису у својим студијама ограничени на кратко време летњих Ферија од 2 месеца, они би, без сумње до сад не само кнежевину Србију, него и све српске крајеве изучили у погледу архитект. ештине. Еолико би смо већ новога знали о нашој ирошлости и о способностима наших праотаца ? Еолико би наука имала да захвали не само труду наших вештака него и оној влади, која би се заузела за тај носао. Изучавања таква, као што је ово што учено друштво потпомаже, скопчана су са великим трошковима али се још већи трошкови траже за издавање тих иослова. Таки радови ни код друге образованије публике не могу тражити потиоре а камо ли код нас. Да се они могу публиковати мора неко притећи у помоћ. Цар аустриски помогао је