Prosvetni glasnik

Н А У Ч Н А

X Р 0 Н И К А

515

„5. Трошкови око електричнвх стаклених башта еису велики и износе (сад у прма мах) од прилике 16 динара за 24 часа, за башту од 54 квадратнпх метара, кад се у њој употреби девет електричних свећа од по 6000 јединица. Ако се за произвођење електрицитета за светдост, употребе природне снаге, као текућа вода, водопади (могу бити и енглеске миље далеко од баште) и т. д. онда су ти трошкови много мањи." 1 Из овога се види да је горњи назив за електричну светлост сасвим оправдан, јер у сваком смислу може заменити сунчеву светлост. Применом електричне светлости у башти, неће више бити ограничено поједино воће и цвеће на извесно доба годиие, него ће се добијати увек, кад се год зажели Међу најважнија нитања, која од дугог времена занимају иауку, без сваке сумње долази и питање, како да се издигну из воде потопљене ствари, нарочито утонуле лађе. Јер кад загледамо у статистику, која показује колико лађа годишње у води проиадне, видићемо да ће њихов број изнети на неколико стотина. Ирема томе види се да мора и реке не прогутују само тако грдне капитале, већ се са сваком лађом утоии увек и известан број људи. Дакле само је по себи јасно колику би услугу учинила наука трговини и индустрији у опште, кад би пронашла срество, како да се те иотопљене лађе извуку са дна морског а још колико већу, кад би се и на највећој бури могле одржатн на површини воде. Ово, по трговину и индустрнју врло важно питање, решено је пре кратког времена. ПроФесор физике и математике на реалци у Хановеру, Рајт, нашао је методу, по којој се могу на врло лак начин издићи већ утонуле лађе и други предмети, и по којој се може свака лађа одржати на поврпшни воде те да не пропа^не. 2 Проналазак оснива се на овоме: Свако ме је познато, да лаке шупље лопте испуњене каквим гасом (н. пр. надувана бешика) неће утонути никако у воду и шта више може по извесном закону физичком , одржати још и неки известан терет да не пропадне. На том, сасвим познатом физичком закону, оснива се и Рајтов проналазак. Исто тако, познато је из Физике, да се многи гасови под притиском могу претворити у течност и да сад заузму врло мали нростор, а кад се те течности ослободе од притиска, оне одма испаре т. ј. опет иређу у гасно стање. Кад се угљена киселина (гас) згусне до течности, она ће заузети тек у 500 део своје запремине, а течни амонијачни гас само г / в24 део својег гасног нростора. Има извесних машина, којима се врло лако и брзо може довољна количина ма ког гаса претво-

1 «Оаеа» VIII.

1 «Оаеа,» 1880, II в «Ј11из1пг1;е 2еиипЈ*,» ^е1р21§. 1880 г.

рити у течност. Оваке течности се чувају под притиском и чим се пусте у какву празну лопту, онда испаре и ту опту надувају; ова надувана лопта, као лакша од околне воде, не само да ће се дизати у вис (ако је била на дну), већ ће за собом повући и терет извесне тежине и изнети га на површину, само ако се он за лопту закачи. Први онит, који је чињен у Килском пристаништу пред многим инжињерима и проФесорима, испао је најповољније за руком. Спустили су у воду један камен од 30600 Фуната тежине, 32 стопе дубоко. Да се овај камен са дна издигне, узета је једна ваздушна лопта, од три метра у пречнику; лопта је начињена била од јаког гумираног платна, које не пронушта воду нити гас, а за доњи њен крај утврђене су четири руке, којима се закачио камен. Гњурци су ненапуњену лопту закачили за камен, а кроз цев пустили су течан амонијак у лопту. Сви присутни обратише сад сву нажњу, да виде, шта ће бити. Но после осам минута, појави се надувана лопта на новршану, извлачући за собом и терет; изби из воде од прилике до половине, утону опет и после малог колебања остаде мирно заједно са каменом. Л.опта је вирила из воде од прилике за један метар. Проналазач Рајт је добио патенат за свој нроналазак, и он предлаже, да би требало, да се свака лађа снабде са по два, три и више резервоара са течним амонијаком а и довољним бројем лопата. Чим се примети да ће лађа да потоне, ваља одма нустити течност у лопте, које кад се рашире, одржаће сваку лађу на површини мора. Од исто тако велике важности јесте и питање, како да се човек једном осигура противу воде, т. ј. како ће се смети слободно упустити на њу а да се не боји, да ће се утопити. Измишљено је врло много тако званих „пловећих прслука" које кад човек мете око горњег тела, остане на површини воде. Изгледају као каква шупља кутија, која обухвата. прса и леђа. Међу тим, то су справе незгодне за ношење и не могу се увек паћи нри руци, те тако врло ретко могу да послуже, да спасу утопљеника, него их већином употребљују они, што уче да пливају. Сваке . године пропада велики број људи по разним водама, гине без ичије помоћи и то врло често на очи читаве гомиле света а то све с тога, што до сад није било средстава којима би се могли спасти и која би могли имати увек при себи без икаквог терета. Но у садање време испало је за руком једном Енглезу Еоуилу Броуну х (Со\уе1 Вготае) да пронађе средство, којим кад се човек послужи, може у свако доба ускочпти у воду, не бојећи се да ће се утопити. Тај проналазак није никаква 1 «Р )'ССК1Л В^домости« бр. 194. 1880 и «С— Петеребургскјд ВЈдомости« бр. 212. 1880 год.