Prosvetni glasnik

ГАД У 1 РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

635

И опет кажем да бих ја то оетавио за други разред. * Сад ми долазе „заиоведи." То јест, сад ми долази да попричам о њима како их предајем, а оне су кећ до сад, и пре г Оченаша,"и пре свега, могле бити испредаване.. Ва њих ми нема одре^ена времена у години, нити их прелазим редом. И ред и време ми је у овоме начелу: кад јв чему згодно. Дакле ја ћу тако и да попричам, само суштину ; без реда и времена. Ред ћу узети онај, који ја узимам. Прва ми је пета заповест. Ва њу изберем каку причу, у којој се види како неко дете није волело и слушало свога оца и мајку, па му није било добро, и није живео дуго, и из ње изведем закључак заповести: „Поштуј оца и мајну ако ћешдати добро буде и да дуго живиш на земљи"!' Кад у „читанчици" дође ред на Мару лажљивицу, коју сам и ја напред попричао, онда се изведе (девета заповесг): „Не лажи!" Тако Вог вели. А како веле људи ? . — Ко радо лаже раде и краде ... Још ? — У лажи је плитко дно . . . Шта то каже ? ... (Како је дно у тањира ? . . А како је у бунару и Сави и Дунаву ?.. Где може нешто да се нађе а где не може ?. . Што ?. .. Како је дно у лажи ?. .) Како још кажу људи за лажу ? — У лажи су кратке ноге . . .. — Ко један пут слаже, више му се не веРУЈ'е Ко је од вас кад слагао ? Хоћете ли од сад ? Једнога дана, сад кад смо се први иут били с Турцима, у јутру рано изиђемо ми на једно велико брдо — као Авала, и млого млого веће — ште се зове Јавор. Ту беше сила божа војске наше. Нека је одавно ту дошла; нека дође с нама, а нека носле нас. Ту је и граница : онамо су Турци, а овамо ми. Турци побегли онамо далеко, па

се нигде не виде, а ми сами на граници. Чекали смо доста и доста^ док се искупи сва војска, па онда скочисмо сви те развалисмо границу, па пређосмо у турску земљу. Кад видесмо да Турака ту нема, а ми сви у гомили пођемо даље. Прво су ишли коњаници, па после пешаци с пушкама, па после топови. Сви смо се разрадовали ; банда свира ; неки певају ; и тако идемо ... Оно беше магла, па се не види далеко. У један пут пуче нешто из магле грдно млого, и нашиготово сви који беху напред попадаше ! Ми се зачудисмо : шта то ? од куд то ?! .. Док се ми чудисмо и разгледасмо наоколо шта то и где то ? оно запуца опет. И наши се опет простреше!. . То беше турски шанац више нас на брду у магли, и то Турци пуцају на нас и и побигае наше војнике. Брже се и наши војници уредише, и почеше да пуцају на њих, али ини опалише још један пут; па још један пут ; па још један пут ;..... Наших изгибе млого. Они леже мртви, а наши живи се наљутише па веле: сад ћемо ми вас да питамо ; чекајте !. . Па све ближе шанцу, и једнако пуне пушке и пуцају. Турци се сакрили у шанац, па пуне пушке ; па се само подигну те сви о један пут опале бу ! па се опет сакрију и пуне, а наши се котрљају мртви Тако је трајало дуго. Кад чуше наши топови, почеше и они да гађају шанац и Турке. Наши премислише да ће баш сад да побнју све Турке и да отму шанац. Турци удри све више ! Једна наша војска изгибе; дође друга. И она изгибе; мало оста. Дође трећа. И она хтеде да изгине; јер је Турака бнло млого, а шанац велики, па не може да се отме. Тако се бисмо и топовима и пушкама готово цело после но дне. Наши су неки ускакали и у шанац, али су тамо и погинули. Турци су неки искакивали из шанца па трчали за нама, али су и они сви изгинули. Кад би у вече, сви видесмо да не можемо да отмемо од Турака шанац, но други пут, па да се спремимо боље. Свој се војсци заповеди да батали битку, и да се откани. И свц се вратисмо на Јавор. Али сад не беше на Јавору као јутрос. Јутрос беху сви живи и весели ; а сад готово пола нема : неки мртви, остали; неки рањени око нас кукају — боли их; неки сад

1 Који се више ннгересује за ово взвођење, а епецијално за ову заповест, он нека вдди моја иПричања деци у школи,» прпчу о Вучку, и изведену ту заповест, да не бих ја овде дангубио и одуговлачио.