Prosvetni glasnik

рад у i разреду - <у!новне 1лк0ле

639

Мени није ни било главно да изнесем сав наставни материјал, већ да покажем како га обрађујем. И то, чини ми се, да сам учинио, макар и најкраће, овако у нрегледу и изводу, у простим напоменама. Ја сам изложио цео овај материјал онако, како сам га ја по „распореду" предавао. Али на крају овога предмета нека ми буде дозвољено да кажем још и ово. Дужност ми наставничка и, ако могу рећи, научничко-психолошка налаже да ово кажем. Кад се образовни елементи : представе и појмови дају како ваља ; кад се рационално негује и развија дух, и да је реално знање; кад се реалношћу производе духовни осећаји ; кад се и дечије навике и склоништа упућују на, добро ; кад се тако инстински „васпитавају" и стварно настављају : онда је излишно па чак и неумесно и свако моралисање, које, и при најбољој употреби и обради, може имити само једну тенденцију : да раздрага или застраши срце дечије, да им развија нервозитет или апатију — сувишну осетљивост или крајњи немар, и да им ставља тешке и врло заплетене проблеме животне на њину малу и нејаку памет, а у сваком случају канда има више штете но вај^е, илибарколико једнога толико и другога. За то бих ја претпоставио оно васпитање, где се деца образују чистим елементима и елементарним осећањима, а свако моралисање и ФилосоФпја остави за оно доба, кад дух буде кадар да разрешава загонетне проблеме животне. 0 тим свршавам и овај предмет што се зове „наука хришћанска". Сад прелазим на оно што се зове „телесно вежбање" или гимнаетика. * * * — Здравље је највепе богаство\ вичемо ми на сва уста. — У здравом телу и душа, је здрава, проповеда кукавпа педагогија свих векова. Па да видимо колико умемо да штујело то „највеће богатство," и да чувамо и градимо ту кућу душину. Чини ми се да све животиње које станују у чистој природи мање пате од 5 разних болести, но ми људи. Човек је већ тим навукао на се

млого више болести што се одвојио од природе па се сакрио у трапове и ћелије које он зове кућа. Онда је поникла хигијена и дијететика, да кажу човеку како ће да чува своје здравље. Животиње немају хигијене и дијететике. Али оне које су ступиле у заједницу с човекол, које су му другарице у његовој култури, оне је већ потребују. Домаћи живот има свога рада који је скопчан с телесним покретима, чистим ваздухом, и слободном природом, те је с тога и хигијена и дијетика ту имала мања посла. Но школски рад, који је везан са затвором, собом и седењем, којн је одвојио и одбацио телесни рад , који је заробио тело, који је жртвовао телесни живот духовноме, он је одавна обратио на се пажњу свих старалаца светских и чувара здравља човечанског. Стари философи грчки и други изиђоше из собе и одоше у башту да уче 1 ; аке. Сократ учагае и по сокаку. Христос путоваше по земљи. Средњи век беше отишао назад и у овоме. А нови и најновији држапте неку средину. Али је вазда и кроз све векове у главноме провејавало начело; учење у соби, у затвору. А да би се доскочило злу и последицама од овога затвора измислили су људи нешто, где ће поред духа, и тело да ради. То је гимнастика. И од најстаријих времена па кроз све векове до данашњега доба ми ћемо видети гимнастику у школи; па ма у ком виду. И у свим временима и местима, па и дан дањи на млогим местима, њој се није разумео прави значај и цељ, и она се изопачава. Најобичније се изметне у Форму и „Фигуре". По 50—60—80, па често и 100 и преко сто оних црвића што се зову ^аци, што још живе више телесним но духовним животом, затворимо ми у какав бурдељ или мутвак, који се зове школа, па по сат , по два па често и по три-четири, држимо без одморка духовнога, без рада телеснога! По тим ћумезима је све лепо , естетично: патос је чист као у сељачке меане; ствари су тако чисте од прашине, као у воденици од брашна; ваздух је тако чист и пријатан као тамо где човек иде само 2—3 пут на дан, и још мало више; расположење је тако чило и весело, као у — тамници!... Код овако повољних услова за здравље, ми, „кад осетимо непажњу и умор код деце," по учптељици педагогији, рекнемо деци те уетану , па или на