Prosvetni glasnik

640

РАД У I РАЗРЕДУ

ОСВОВНЕ ТПКОЛЕ

месту у клупи, или ван клупе у птколи, командујемо: „Руке доле!" „Подбоч' се!" „Окретање главе десно и лево; 1 ,2!" „Горе и доле!" „Спугатање руку!" »Пружање руку у страну!" „Подизап.е у вис!" „Стајање на прстима! „Наизменичпо стајање па прстима и потн!" „УФронт!" „Напред марга! 1, 2!" „Ђуле у руке!" И то пам је гимнастпка! И дивотне гимнастике! красна здравља! Тело је радило, дух се одморио!.. Накна1>ено је оно шго је изгубљено тиме, гато смо оставили слободну природу, па се затворили у ову дивотпу салу, овако укусно меблирану! Тако је у нижим гаколама, и у свима основним гаколама. (по вишим гаколама друкчије ,је мало. Тамо се пупггају деца младићи сваког часа на одморак; нема толико дугаа у једном локалу; чистоћа је мало повећа, п гимнастика се ради на пољу ту Је и тело одраслије и јаче). * Шта ја да радим у такој прилици? питао сам се за млого. Ево гата. Кад је најлепше време на свету; кад до1>е најбољи дан; кад „ревност" гаколина хоће да учипи највеће „успехе:" ето ја онда ухватим моју децу за руку, па водим у поље, у гаетњу, па тамо, ако је з.одно, пустим цео „државни склоп" да се растури у јединке, и јединицама овим дам прилике да живе телесно и духовно. И глете гимнастике; Глете здравља!... У различним играма и свакојаким радовима чине се најразноврснији и мигаићни и живчани покрети ; и дисање се појача; и крвоток се убрза; и жљезде прораде; и утробни канали се промигоље и отворе; и кожа се отвори, и зпојне жљезде прораде. И цело тело оживи новим животом. И румени обрагачићи објављују унутарњу срећу. И ко није веровао у ону кемиску изреку да „свест није ништа друго но оксидација крви", он ће је сад веровати. И увериће се да што је више оксидације, то је више и свесги ; и обрнуто: гато је мање оксидације, то је мање свести. Дакле то ми је главно да изводим децу у чист ваздух, и да чиним да га гато вигае и што чистијега и свежијега удишу. За то их пустим по

каквој ливади да трче, да се играју, да се ваљају, да беру цвеће, да ватају лептир' да чпне скоро гато год хоће. Није ли згодно за игру у нољу, ми гаетамо у реду. А да би онда било јача покретања и живље циркулације крви, ја рекнем те трче онако у реду, све по дг.ојица, или сви заједно. Није лп ми згодно ни за шетњу, по пољу, путем, нпр. кад је блато, ми изићемо у а влију, па се ту парадимо свакојако и тпетамо. Није ли ни за то згодно, нпр. кад је киша и блато, онда у однику. Нема ли одника, нема ли друга локала, онда у краЈ *њем случају, у школи , али овако. Да се уреде лепо и шетају полако, готово на прстима: да чине све могуће иокретв (а не „Фигуре") и рукама, и ногама, и прстима, и главом, и телом, и свечим ; и да је рашоложење добро. Кад пођемо у поље, у шетњу, ја питам : — Треба ли да ћутите ? — Треба, молим господпне. — Јок! Што да ћутите ?! Не треба, молим господине, но треба да се разговарамо. — А хоћете лп да вичете ? — Нећемо, м. г., но да се разговарамо полако, лепо, као велики људи. —- Јесте ! Ајдете ! И то ми је гимнастика у строгоме смислу. Али има нешто важније од гимнастике, а то је свакидашњи живот. Кад бих делио на двоје, онда би ми то досадање било као давање здравља, а ово друго вигае чување здравља. И једно и друго је важно. Али ово друго је канда вакније. Бољи је васпитач који чува добро опо готово, па макар и не давао више, но онај који бајаги хоће да даје здравље (гимнастиком) а не чува ону готовину здравља, ону највећу имаовину дечију. За то пред сваком гимнастиком треба да иде хигијена. Шта вам вреди сва гимнаетика, и шта вам вреде све Фигуре" које се покретима телеснпм праве, ако деца сваки дан удишу покварен ваздух ; ако место свежега кисеоника и живота његовога удишу покварен задај и мртвило његово; ако је школска соба вавек пуна прашине : ако је гаколски патос покривен блатом с прста; ако деца ула-