Prosvetni glasnik
К Н> И Ж Е
14 Н 0 с т
633
нијега, ни разборитнјега, ни уздржљивијега ни љубазнијега, ни у животу нримернијега; од кога нико није кадар био боље уочити потребе завода унутрашње и спољашње, ни боље схватити цел, ни бистријим оком пратити благо завода и све ноједине елементе научне и наравствене образованости." Поредтога био је необичпо ретке скромности. , Герчић је живео само за науку и школу : над књигом је капао и дању и ноћу: најбоља дела од сваке струке набављао је пошто но то и својим нријатељима често позајимао. Ко га је слугаао кад предаје било граматику било нојетику, стилистику пли етику, или старине грчке и римске илн класике римске или хисторију или ма коју другу струку , није могао ништа разговетније, ништа потнуннје, ништа пријатније зажелити, а ко би » у слушао латински говор, рекао би сам Цпцерон говори. Као плод многогодишњега књижевнога рада, који није угледао света, имамо од њега много знаменитих одломака из светске и српске повеснице па срнском и латинском језику н све струке, што нх је предавао лсним и лаким стилом нанисане. Латннској стилистици н хисторијској струци као да јс највећу пажњу ноклонио. А као добар Србин, коме је судбина народа свога за срцс прирасла, врло се радо занимао са повесницом српском. II што веле критици заЈулија Цезара, да му дела проста н без накита носе на себи нечат изображеног и напредног духа, то бн се усудио нрименити на хисторијски стил нашега Герчића. 'Га кови човек дакако да је много важио у круговима књижевннка: за то су пажњу његову на нојаве нросветне обраћали, зато су од њега као знањем богатија више нута припознати књижевници ернски искали, да сво,]е мишљење о њихбвим саставима изрече. И од овако чувенога човека доби и место и завод лепу светлост." А колико је био популаран код ђака сведечи то, што су свн срнски ђаци, ма где да . у се учили, називали сваког управитеља , Јашом" а тако га помип.е и наш Бранко у својим песмама. II ннкад за то не показа се нрема њему како од стране нроФесора тако и од ученика гимназијских ни најман.ег незадовољства за сво нреме његове унраве, а камо ли још и побуне, којаје од неко доба постала у моди код садашњих ђака. ,Да заповед о љубави према ученицима све учитељске дужности обухваћа и у себи ииа, да из тога извора извире најозбиљнија снага и најизвесннја награда за његово нонашање, то је делом носведочио и нотврдио Герчић љубећи своје ученике све без разлике, а за добру децу старајући се као отац за своју рођену и увек је за њих говорио: ек ћаес теа огпатеп<;а 8Ш11!" Овај честитп српски наставник и унравитељ гимназије умр'о је 1 септембра 1851 г. у Карловцима. На трећем месту долази , наставнн нацрт за школску годину 1879 - 80 \ Како је и код нас покренуто питање о промени наставног илана за гимназије,
то држимо, да не ће бити без вредности, ако изнесемо наставни план овс најстарије срнске гимназије. Наставни је план овај: А. Пау на хриш/\анска. I. раз. Повест старог завета. У 1 течају: од створења света па до времена цара Давида. У II течају: од цара Давида, до рођења Исуса Хрпста. Кратак преглед земље Палестине — у опште по Даничићу нсшто но Атанацковићу. II. раз. I течаја: о вери у опште. 12 чланова. У II течају: о закону Мојсеовом. 10 заповеди божијих, 9 заповеди црквених, о греху, о молитви. III. раз. Повест новога завета. I течаја: Гођење Исуса Христа, све до друге године н .еговог јавног живота. II течаја друга и трећа гоДИна јавног проповедања Спасовог, страдање, и смрт његова но Вукичевићу и Атанацковићу. IV. раз. I и II течаја православно црквесловље. I течаја о светим местима и свему , што њима прииада; о црквеним књигама, утварима, одећама и богослужењу. 11 течаја о празницима и постовнма. V разред I течаја први део догматичке науке: о Богу у онште, о тајинству св. Тројице, о својствима божијих лица. Другог течаја: о васељеној, о нромис^у божијем, о анђелима, о човеку, и приуготовљењу рода људског за спасењс. За читање: књига дела апостолских и саборне посланице. VI раз. Други део догматичке науке. I течаја: 0 Богу спну, о тајни ваплоћења снна божијег, о животу и тројственој служби Исуса Христа. '1 течаја о цркви, о тајнама, о носледњој судби рода човечијег и царству славе. Са читањем: посланице Навлове све, и откровење Јована богослова. VII. разред Нравославно хришћанско благонравље. I течаја о закону божијем у опште; закони: Мојсејев, Христов, црквени. 0 добродетељи, о греху. 11 течаја: о љубави према Богу, ближњем п себи самом, За читање: јеванђелије по Луци. VIII. раз Историја цркве од рођења Христова до коначног одценљења занадне од источне цркве. 11 течаја од разделења западне и источне цркве, до најновијог времена. Читана кроз оба течаја историја црквена од Евсевија ПамФила нревод првих 5. књига У недељне и празничне дане разлагање и тумачење св. јеванђелија и апостола и тумачење црквеног нојања. У сваком разреду редовно два часа на недељу, и сваке недеље и празника два часа нред св. литургијом. Б: Латински језик. I. раз. I. теч. Од именски облика до глагола.. II. теч. глаголски облици. Читање и нревод, учење речи на памет. Граматика од .1. Туромана. Преводи из читанке Оберкнежевића. Писмени задаци С1К1К<;недеље. 8 час на недељу. П. раз. Понављање свзга