Prosvetni glasnik

652

К Њ и Ж Е

В Н 0 с т

може се само нохвалити и најтоилије нрепоручити г нашим унрављачима средњих завода, да се ири издавању годишњих извештаја угледају на овај ирограм. На прво место овог нрограма долазп нодужп чдапак нроФесора Јована Живановића „0 сиаривању и оплођивању у животиња у оиће, а особиго о иартеногснези у ичсла." ПроФесор г. Живановић нозват је код нас са свога рада на књпжеваом пољу по струци фплодошкој, а нарочпто са својих неколпко шкодскпх деда. Ади осим овога, оа се већ од више година бави ичеларством, — до данас доста забатаљеном нривредном радњом у Срба, — и то тако страсно , да ваљда у Српству нема вреднијег кованџије нити има ко впше кошница од њега: а од пеколпко година на овамо није било нн једног већег српског календара, а вал.да ии једног листа, у којима није било његових нопударпо нанпсаних чданака о нчеларству. Поред овога, оп редовио обучава у пчеларству ученпке богословпјске беспдатно, а тпм путем шиље у народ кованџије повога кова (но начину Ђерзоновом). У новнје време отночео је уређивати и један нољо-прпвреднн дист, у коз.е он обраћа нарочпту нажњу овој гранп народног газдипства, са чега је чувен и нознат пе само у пашем но п у страном свету. У овом чданку, нод горњим пасдовом, г. Живановпћ нам износн, како се пекад мпсдило о снаривању п оплођнвању жпвотнњица, ннфузорнја, а како данас; које се животиње нлоде без спарпвања а које снарпвањем, п како то бпва код једнп п други. За овпм прелазн па опај начпп распдођнвања којп долазп у пауцп под пменом ,партеногенезис", а којн ностоји само код нчела Овај начин расплођивања нчеда заузима највећи део чланка, јер је ннсцу баш и бида намера, да овом својом расправом нодробније изнесе све поједнности овог распло^нвања, како бп све наше кованџије упозорно на цео ток ове природие радње, скоро пропађене, н на све оно од чега завпсп онстапак п паиредак сваке кошнпце. А паномнњућп, да је првп нартеногенезу открно генијаднп свештеник др. Ђсрзон , којн је нзазвао велнку борбу међу нчедарпма а обратио нажњу и самнх научењака, као: др. Лдјкарта а особито др Снболда, те овај последњп .својпм анатомијскнм ножићем и микросконом унесе партеногенезу као природан захгон у науку", завршује овим речима: „Овпјем пзишао је свећеник г Берзон као сдаван нобједилац из ове борбе и његово сдавно нме данас се чује у свијем крајевима свијета, а нротпвпици његовп дапас су му нриврженици. Од какве је врнједностп његова теорпја за науку н његова кошпица за праксу у пчедарењу, види се и отуда што су га три цара украсида разним орденима, што га је минхенски универзцтет оддиковао докторатом, а разна се друштва отимају, које ће га прије изабрати за својега ночаснога глана. Ко зна како је дивно у средњем вијеку цвјетадо пчеларство н ко зна како му у ново вријеме |

! сасијече крила шећер, Амерпка са својом бујном природом, стеарин и парафин-свијеће, реФормација, шупса сопШоИа, иа кад види данас гдје се пчеларство у Њемачкој опет днже иоред споменутих страшних непријатеља му, и то тако брзо, да ће скоро донринетн до значаја народно-економскога, тај може онда нојмити ведичину и дух свећеника Ђерзона. На пошљетку морам казати да се у Њемачкој највише баве око нчедарења свештеницп п учптељи, који су и најбољн и најпрактичнији ппсци у пчедарству, на које се и ја иозивам у овој мојој расправи. Свећеник је Ђерзон и Клајне, а учитељп су Фогел н Дате. Дошавши на завршетак своје расираве не могу притајати своју жељу да и наши аеКеници и учитељи још боље приону око пчеле тога дивнога створа божијег, гдје ће наћи доста моралне хране за народ , а и материална добит не ће изостати, ако се буде пчеларидо ио начииу свећеника Ђерзона. После ове научно израђене расправе г. Живано вића, долази: г Животоииене гсрте добротвора, ирофссора и уиравитеља ги.мназије шрловачке, Јакова (Јате) ГерчиИа* од садашњег управитеља гимназије Стеваиа -ћазнћа. Живот п рад овог многоуваженог и многогодишњег ироФесора и управитеља карловачке гимназије нун је поуке, нун лених црта његовог карактера и пун нримера његове доброте п доброчинстава на сирам својих ученика. „Вредно је дакде, велн г. Лазић , да се благодарно сетимо овакова човека, да му име упишемо у књижицу ове гимназије, коју је 37 година врло савесно н успешно послужио", на с тога да се и ми мало впше задржимо на овом месту. Герчић се родио 1788 годнне у Шнду, где је и основне школе свршио, а но том отишао у сремске Кардовце, и ту свршио шест разреда гимназије са одличннм усиехом. У Сегедину и у Нешти довршпо је више науке а одма за тим, (1815) постао проФесор карловачке гимназије. „Снособност младога ироФесора и недагошки такт стекоше му за кратко време лепо име и многе пријатеље и поштоватеље и у највишим круговима срнским", — вели његов животописац. После некодико година одрече се службе, и био је неко време приватни учитељ, но 1824 опет стуни за нроФесора карловачке гимназије, а идуће године избере га патронат за управитеља. „ Мдада, свежа, вољна, у струци учитељској осведочена снага сада тек доби своме пуноме развитку најнрикладннји делокруг. Гимназија кардовачка имада је од постанка свога на далеко лепо име; угдед њен пред српским и страним светом знадоше и пређашњи управитељи заједно са учитељским збором богатим знањем, методичним предавањем и добрим заптом подизати и светао одржавати ; ади додазак Герчића на крму задахну је новим духом, даде јој нов нодет. А како неће дати човек, одичена скромност и доброта, од кога пити I познавасмо кога побожнијега, ни савеснијега, пи вред-