Prosvetni glasnik

ИЗВБШТАЈ МИНИСТ У ужичном округу Самуидо Мидошевић , учитељ 10 клаое основне школе у Мачкату, по молби, 1. декембра о. г. У књажевачком округу Лепосава Јокикева, привремена учитељка I разреда женске основне школе књажсвачке, по молби , 4. декембра о. г.

РСЕОГ ЕЗАСЛАНИКА 627 ' V I 7 У врањском округу и Зафир Златанови!, привремени учитељ 10 класе основне школе предејанске, 4. декембра о. г. У ваљевском округу Радован Кнезкзвик , учитељ 8 класе I разреда II одељења мушке основне школе у Ваљеву, по молби, 4. декембра о. г.

ИЗВЕШТАЈ МИНИСТАРСКОГ ИЗАСЛАНИКА 0 0В0Г0ДИШЊИМ ИСПИТИМА ЗРЕЛОСТИ НА ГИМНАЗИЈИ БЕОГРАДСКОЈ.

]"ОСПОДИНУ МИНИСТРУ ПРОСВЕТЕ И ДРКВЕНИХ ПОСтЛОВА Одређен за министарског изасданика при овогодишњнм исиитима зредости у гимназији београдској, част ми је поднети о њима господину министру сдедећн извештај: Према нредазном наређењу ,правида иснита зредости" за ову годину испити су отпочетн у другој подовини Августа, а завршени у другој половини Септембра; ■— јер су у две серије обављени. Прва редовна серија отпочета је 18 Августа а завршена 7 Септембра. Друга, накнадна серија због четвориде ђака, који су из војне академије враћенп — трајада је од 18—25 Септембра. У првој редовној серији за испит се пријавило 58 приправника, а полагало их је 57 (јер га један никако ни полагао није), од којих су 53 оглашени за „зреле" а тројица не, (један је од испита одустао). Из друге пак серије, од оне четворице накнадно на нспит примљене половпна је за „зреле" огдашена. Свега дакле од 64 приправника, који су испит зрелости полагали, 55 њих пздржало је овај испит, дакде 90°|„. Као што цифра већ говори, врло иовољан успех! Али не само по броју приправника, што иснит издржаше, већ и по Фактички показаној спреми ова је шкодска година, може се сдободно рећи, показада врдо повољне резултате. Из свега, што сам опазио, мило ми је те могу рећи, да је целокуиан утисак испита зрелости био врло добар. Умесност и корисност ових испита јасно је овим успехом осведочена. Ако овај школски нараштај није само изузетно пдодан, као оно једна берићетна година у нас, онда је показани успех константовање једног великог ирогреса, који је у посдедње време у нашем гимназијском шкодовању учињен. Иа ипак и поред најбоље стеченог уверења о новољном току овогодишњег испита, не могу а да

овом приликом, а у интересу саме ствари неколико примедаба не учиним. Испит је озбиљно тежак по ђака судбоносан; он се дубоко дотиче частољубља ученичког. И у самој ствари иснит срелости, коме је задатак, да осведочи спрему ђака за самосталне студије у даљем Факултетском образовању, и треба да је озбиљан исппт. Ну баш зато што сам тога уверења, зато бих желео, да се без нужде и користи још не отежава. Цељи иснита ваља у свему нотпуно да одговарају тражње које се на приправнике стављају. Зарад објашњења ове мисли а примера ради, да наведем случаје, у којима мисдим, да се из сувишне ревности о овај захтев огрешидо. Тако на писменом испиту из српског језика где „израда писменог задатка има да обухвати један подужи састав у нрози у домашају могућег развитка знања и мисли у свршеног гимназисте," дати задатак: „да се геограФским узроцима објасни претежност Јевропе према осталим деловима света" — значи овом Бокловском темом збунити ђака, те да заборави на оно, што је у самој ствари главна циљ испиту овом. Ако је изради овог нисменог задатка одиста цељ, да се у њему поред јавности и логичности у излагању мисли огдеда још и тачност језика, онда, мисдим, да је и боље и целисходније ограничити се на ужу, праву сФеру ђачке гимназијске спреме, као н. пр. да приправници изложе шта знају н мисле о ком историјском добу или догађају, или да опишу који крај света, а нонајпре који део наших јужнословенских земаља. У географији и историји и онако сс у опште показује слабије иознавање наших крајева и прилика. Исто тако на усменом испиту из немачког језика дати иринравнику, да ех а1>гир1о преводи Гервинуса са његовим претешким германским стилом, мислим да је — „<1е8 6и1еп ги \1е1"! Међу тим у опште из живих страних језика нриправници су иоказади лепу спрему 82