Prosvetni glasnik

628 ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВВТА

тако, да се може ре!ш, да бар 20°1о изидазе с толиким зпањем немачког или Франдуског језика да се у вишој настави дотичном книжевношћу корисно служити могу. За немачки језик јавило се 39 а за Француски 25 приправника. (Шесторица аих пријавише се за оба језика, али не у цељи да покажу своју сирему из обадва, већ за рад веће сигурности.) На усменом испиту из матеметике прпправници обично добијају један алгебрајски и један геометријски задатак за решење, па кад нокажу да задатак решити умеју, држим да је не само сувишно, већ и но праву оцену штетно задржавати их подуже на најпростијим рачунским онерацијама, где врло често једна незнатна грешка а под оштром примедбом проФесора, може ђака у савршену забуну да доведе. На испиту из латинског језика недовољан резултат казује само „како се на по пута застало , у нервшивости, на коју страну да се прегне: на страну класичког или реалистичког образовања. (Већ на писменом испиту из прве редовее серије пало пх је 22 а дефинитиво 14). Истиснут по наставном нлану из нижих разреда, латински језик неда се наравпо за три године толико изучити, да прииравгшци па испиту зрелости (и са речником и са номоћу ироФесора) „иознатије класике" разумети могу, као што нравила траже: Ту ваља прегнути наједну страну. Аи1 Саезаг аи! шШП 11о моме уверењу, два су кардинална услова за успех у школама у онште: 1) наставни илан — распоред предмета — који треба потпуно да одговара цељи, која хоће да се постигне у дотичном школовању: и 2) добре снаге наставничке. Закони и расписи могу вредети само кад овога двога већ имаде. Кад се данашњи успех гимназијског школовања сравни с резултатима од пре десетине година, онда се види, како је и у једном и у другом правцу доста

али још не све учињено. Довршење реФорме у наставном плану п увођење проФесорских испита положиће тек поуздан темел. основаном школском образовању. После теорије прозе и појезије увођење Логике и Психологије н у наше гимназије мислим да не би на одмет било. Основне логичке и пснхолошке законе треба ђак већ из гимназијске наставе да изнесе. Испит зрелости већ по себи тражи од прпиравника, који на поље самосталиијих студија прелазе, више логике а мање мнемотехнике! Не могу да обиђем и да овом приликом не напоменем и једну непрактичиу страну из практике „испитног одбора," а то је, што је испитни одбор састављен у самој створи из четири члана (из два члана проФесорског савета, иснитујућег наставника и председника — директора), те се тако често дешава, да се при одређивању оцепа гласови на равно поделе, а председипков глас требао би да решава тек у о]<ом случају. Ваљало би, дакле, сем исиитујућег наставника, који оцену предлаже и директора који иредседава, одредити три члана нроФесорског савета за чланове испитног одбора, а не двојицу. Најзад није згорег и овом приликом нагласита како садање неудесно и иоабано гимназијско крило вапије за нарочитом гимназијском зградом у престоници српској. Примите, Господине министре, уверење мога поштовања. 12 Новембра 1880. Боград. уЗ ,р. ЈАшх. јЗ. јЗуји-к с. р. проФесор вел. школе.

ЗАПИСНИК ГхЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

ДВАДЕОЕТ ООМЖ ОАОТАНАК 27. новембра 1880 г. у Београду. Били су сви редовни чланови и од ванредиих чланова : Светислав Вулорић, Драгутин Плајел, Светозар Милосарљевић, Љубомир Ковачевић, Тодор Мијушковпћ, Никола Стајевић, и Јован Југовнћ. I Председник отвара седницу и саопштава Савету да је по наредби г. министра просвете и црквених послова позвао у седницу и ванредне чланове, који се налазе у Београду, да и они учествују у раду

Главног просветног Савета, као што је то законом прописано. Но пошто ти чланови нису позвани усљед одлуке Савета, то они данас неће имати решавајућег гласа. По том је прочитан записник од XXVII састанка, и псти је после неке исправке иримљеп. II. Председник саопштава акт г. министра просвете и црквених послова од 22 ов. мес. Бр. 6264 којпм уиућује Савету сведочанства Гисте 1 Стојановића учитеља школе алексиначке-, с тим да Савет даде своје