Prosvetni glasnik

12

приступно преДа

н е ! Ј. Ж ујовић!

ссетлоети, и тако је дошао до неких емпиричких правила за познаваше многих минералних ®ела, правила, која су доцније г.г. Фуке и Мигаел-Леви рачуном објаснили и утврдили. И оне правилне асоцијације кристала што се близанцима називљу, могле су се добро проучити тек помоћу микроскопа са поларизационом светлости. — Поларизациони апарат, који се додаје микроскопу, да би се сви саставни елементи стена могли потпуно испитати, састоји се просто из две призме од исландског спата, које се николима. зове. Један викол стоји иепод танке плочице, која се посматра и зове иоларизатор, јер ее у њему светлоет поларише преламањем у два зрака, од којих се један потире у самој призми, а други удара на предмет. Други никол, који стоји изнад објектива има за задатак, да аналише зрак, који је већ прошао, кроз микроскопски препарат, па се за то и зове анализатор. Овако наоружан и с маневрама, које ћемо други пут сазнати, микроскоп је у стању, да нам тачно определи сваку минералну Фелу, која улази у састав стена. — Од како је Розенбуш овако усавршио микроскоп, од тога су доба сви радови на петрографији постали производнији. Сам он израдио је више дела, која ће увек служити на чает његовоме имену и науци у његовој отаџбини. У Француској, петрограФи, који се служе микроскопом нису још тако многобројни, као што су у Немачкој; али малени број тих научењака задивљује свет својим лепим радовама. Њима је свима учитељ и центар г. Гоидае проФесор Геологије у СоПб^е с1е Егапсе. Он и његов помоћник г. Млсће1 -]Јеуу занимају се , поред испитивања еруптивних Формација у Француској, такође и усавршавањем средстава за микроекопско испитивање минерала; еноменућу вам еамо њиов апарат за испитивање микроскопских препарата у конвергентној светлости, чија је употреба у многим случајевима врло корисна. Та два научењака издали су ове године једно дивно, класичко дело о Микрогра®екој Минералогији, које су радосно поздравили сви минералози и петрограФи. Оно што нову тколу Француских геолога највише одликује, то су њени радови у синтетичној геологији. Г. Баиђг^е, који је исто тако побожан рлерикалац, као што је и добар геолог, имитирао

је у својој лабораторији већ многе етвари, које су на земљи дело руку његовога Творца; а г. Фуке вештачки је произвео онаке исте лаве, као што су оне што их избацују Етна и Везув. После тога није ли вероватно, да ће доћи време када ће научњак у својој лабораторији моћи да репродуцира вулкане са свима њиовим величанственам и страшним призорима?! — Представио сам вам, Господо, неколико научењака, који су помоћу микроскопа подигли петрограФију на ступањ тачне науке, али ниеам могао сада ни у кратко изложити све њиове радове. Оно што су они учинили и чиме су дали могућности и другима да раде на овоме пољу преобразило је или управо образовало је ову науку. Њима имамо да захвалимо, што данас можемо, номоћу микроскопа да опредељавамо минералне Феле и варијетете, који улазе у састав стена, да запазимо ред како се који минерал у стени образовао, да проучавамо разне облике структуре појединих петролошких предмета, /1а пратимо развиће крисгалних тела у некој аморфној маси, да промотримо интимну структуру свакога кристала и еве инклузије стране његовој супстанцији и најпосле, да гледамо како се један минерал, тако рећи пред нагаим очима, метаморфигае мало по мало у неки други минерал. — Ако ви сами проштудирате радове поменутих научењака уверићете се зацело, одкаквеје огромне користи употреба микроекопа у минералогији и геологији, а мислим да ћете увидети и то, да и у анорганској природи има исто тако много појава и предмета, који по својој интересантности не уступају ни мало биологаким и социологаким појавима. Аноргани могу ието тако као и организми — биологаки и друштвени, — да буду предмет интересантних еволуција миели наше, јер је природа исто онако разнолика и загонетна онамо гди је „мртва", као што је тамо, гди је „жива". Па и обични појмови о животу и не-животу постају са евим релативни, када се, на основу потпуног познавања органског и анорганеког евета, оће тачно да измери јачина њиовог коптраста , и када се покугаа одговор на питање: где почиње живот а где га нема. — — Геолог може тврдити да камење живи исго тако, као што живи сваки органски етвор. Стена живи и казује