Prosvetni glasnik
ПР.ИСТУПНО ИРЕДАВАЊЕ Ј. Ж УЈОВИЋА
1
ћује просветном Савету законски иреддог: устројства народне библиотеке и музеа (види прилог бр. нр. с. 64). Одлучено: да се наставном одбору преда, и да се још и нроФ. Николајевић и Мидовук умоле ради прегдеда и мњења њиног. IV За тим је продужена дебата за учида, књиге и наставна средства средњих шкода. а. Снисак за набавку књига и сдика и препарата за све 3 гране јестаственице примљен је без дебате. б. Списак књига за математичке науке дат је на ново на оцену стручним дицима и за то су изабрани ванредни чданови просветног Савета ироФ. Нешић, ТЈдајел и нроФ. ЈеФта Ђорђевић. в. Исто тако за Физику и хемију решено: да се редовни чдан просветног Савета Петковић са проФ. Адковићем, Борисавом Тодоровићем и Мих. Михаидовићем договори и да спискове прегд<'дају и њино мњење просветном Савету саопште. г. За књиге богословске оддучено је да се снисак поднешени прими и у општи снисак за бибдиотеку виших и нижих гимназија уврсти.
V Председник ставља на дневни ред мњење наставног одбора за уређење архива средњих шкода. Прочитан је још једном акт г. министра просвете од 28. августат. г. ПБр. 4127, а за тим мњење одбора : да се предложени начин уређења архива средњих школа не може препоручити због знатних тешкоћа у самом вршењу. Посде дуже дебате оддучено: да се на ново преда и то нарочитом одбору, и да се тај одбор са стави од самих стручних лица, који из практике посао знају. Изабрани г. г. архимандрит Нестор, Миловук, Светозар Милосављевић и Јован Ђорђевић. VI Председник износи иредлог чданова просв Савета за преустројство више женске школе и после дуже дебате одлучено: да се нарочити одбор састави, и у тај одбор изабрани су ванредни чданови просв. Савета: Светомир Никодајевић, Свет. Вудовић, Светозар Мидосављевић и да се унравитељка в. ж. шкоде г-ђа Кат. Миловук умоли: да учествује у раду тог одбора. По том је председнвк завључио данашњу седницу. ПРИСТУПНО ПРЕДАВАЊЕ ј Ј ована ЈЈК ујовиђа суплента Велике школе
Госиодо, Катедра, која ми је избором Академиског Савета и решењеи владе Његовог Височанетва поверена, обухвата природиу историју анорганских тела. Претендујући на исту, ја нисаж ни за један тренутак превидео огромност њеног предмета и слабост мојих сила. Сем Минералогије, ова катедра обухвата Геологију и Палеонтологију; а то ће рећи: три велике различне науке, које су се у најновије доба тако разгранале, да један човек није у стању владати целом масом пронађених чињеница и пажљиво пратити развиће свију огранака од ове три науке. Без сумње је, такође, да једноме почетнику неће бити ласно изложити вам лепо све шта спада у обим тих великих и рззних области природне историје. Предмети, које нмамо да проучавамо и
описујемо врло су многобројни, а питања, која имамо да расправљамо врло су разнолика и заплетена. Осим тога, она су такве природе, да се никако не могу ни узимати у претрес, ако се претходно не знају неке друге научне дисциплине као што су математика, Физика , хемија , зблогија и ботаника. — Тако, у Минералогији имамо да описујемо минералне ®еле, и питамо се тада поглавито какав им је хемиеки састав (минерална хемија) каква Форма (кристалогра®ија) и какве су им друге Физичке особине. По томе се види, да се ова наука не може обрађивати без знања геометрије, Физике и хемије. — У Геологији, поред физичког описа садање површине наше земље, тражимо да знамо: из каквих је елемената састављена њена кора (петрографија), како су ти делови постали (петрогенија) и како су се међ собом наслагали (геолошка архитектура), какве су силе, које данас земљу промењују и