Prosvetni glasnik

небо у години 1881.

51

9. Који се разломци дају претворити у 16-тине? 10. Који се разломци дају претворити у (Половине, четвртине и осиине ; н. пр. Ч г , 3 / 4 , 6 / 8 )- 20-тине? (7 2 , 3 / 4 , 4 / б , 7 /, 0 ). — Који се разломци дају — Који се разломци дају претворити у 18-тине ? претворити у 24-тине ? ( Ч г , 2 / 3 , 3 / 4 , '/«, з и, '/12). 0'г, г / 3 , 5 / 6 , '/ в ). (НАСТАЕИЋЕ СЕ)

НЕБО У ГО Д У свима календарима налази се, да сваке године влада нека извесна планета из нашег сунчаног система, а то је остало још од старих астролога до дан данас. Свакој такој планети владарци приписивали су они известан уплив на земљу и њене становнике и тако предсказивали за сваку годину у напред, шта треба те године очекивати и чему се надати. Тако ове године влада планета Сатурно. Далеко смо од тога да ма какву особиту моћ приписујемо планетама владаркама ; само ћемо се овом приликом користити, да упознамо читаоце са данашњим научним познавањем те планете у свима обзирима, у колико нам овај простор допушта и што се неће наћн ни у једном календару. Око сунца се окрећу осам главних планета : Меркур, Венера, Вемља, Марс, Јупитер, Сатурно, Уран и Нептун. Прве две планете (Меркур и Венера) пошто долазе између земље и сунца зову се унутрашње, а оне од Марса почев па до Нептуна зову се сиољашње планете. Дакле прва спољашња планета је Марс, за њом Јупитер, а после овога Сатурно, овогодишњи владар. Пошав од земље па до Марса ваља прећи 76 милијуна километара ; од Марса до Јупитера преко 544 милијуна килом., а до Сатурна има још преко 650 милијуна кнлометара; дакле ова планета се окреће око своје жиже, сунца, на 1400 милијуна километара. Управо пре сто година, Сатурно је био последња планета у нашем сунчаном сиетему, јер тек године 1781 Уиљем Хершел, астроном хановерански, бегунац у Енглеској, пронађе Урана, а 1846 откри Урбан Деверијер и Нептуна, за сад поеледњу планету у сунчаном систему. Међу тим за Сатурна знађаху још стари народи, јер се види и голим оком и то као звезда прве величине, а лако се може

ИНИ 1881-ВОЈ. наћн само кад се зна место где га треба тражити. (То ћемо мало поеле показати). И Сатурно, као и све планете нашег система сунчаног, не стоји на једном месту, него се окреће око еунца по евом великом путу, који сврши за 10.759 наших дана илн за 29 година и 167 дана. Како пак његова путања износи у обиму на 8 милијарда и преко 850 милијуна километара, то Сатурно, да би тај пут прелпао за горе поменуто време, креће се са брзином од 9500 метара у секунду, док наша земља, да би нрешла евоју путању за 365 дана и 6 сати прелази сваке еекунде округло 30.000 метара; дакле Сатурно се три пут спорије креће по свом нуту но земља. Путања Сатурнова као и земљина није округла него мало издужена, елиптична, те тако ни Сатурно није увек на једном одстојању од сунца. Најмање одстојање његово од сунца разликује ее од највећег за 160 милијуна километара. Ма да се Сатурно види са земље само као звезда прве величине, опет не треба мислити да је он одиста тако мален. Шта више, он је скоро десет пута већег пречника но земља и износи 120.000 километара у полупречнику. Као и земла тако и Сатурно није еасвим округао него мало спљоштен: полупречник екваторски износи 122.000 километара а поларни само 109.800 километара. Ако Сатурна у свему упоредимо са земљом, наћи ћемо да је његов полупречник 9 - 5 пута већи од земљиног; да му је површина 90 пута већа од земљине; „ „ „ запремина 864 „ „ „ „ „ маса 92 „ „ Дакле по површини већи је од земље 90 пута а по запремини 864 пута. По тежини превазилази земљу само 92 пута, а из тога сљедује, да је он састављен из лакшег материјала но наша земља, 7