Prosvetni glasnik

небо у годвни 1881

Какве су природе ти прстени ? Јесу ли они чврсти, течни или гасовити 1 Ова питања нису још нн до данас на чисто изведена и о њима постоје многе теорије. И:«еђу осталих да наведемо само једну која ће нам доста јасно представити стање ствари. Да су гасовити, онда би морали пропустити кроза се сунчане зраке који кроз њих пролазе. Али Фламаријон, 1 Француски астроном, вели: „Никакво преламање није се досад приметило на опим зрацима, који пролазе кроз унутрашњи прстен, а одавде следује да он није гасовит и да зраци не пролазе кроз гас. Такве су нрироде и остала два прстена." Пошав од земље на даље, ове планете имају по ког аратиоца или трабанта ; пратилац наше земље јесте месец, Марс има два месеца, Јупитер четири, Сатурно осам, Уран четири, а око Нептуна виђен је до сад само један. Прва три месеца Сатурнова су много ближа Оатурну но што је наш месец земљи. Сви пак месеци окрећу се око своје планете изван прстена, тако да први месец до Оатурна удаљен је од спољашњег прсгена за 70.000 километара. Ови месеци нису нађени од једанпут него поступно ; црви месец (највећи у исти мах) нашао је Хигенс 1655 године. Он је мислио да их више и нема, те није даље ни тражио. Но Касини нађе одма 1671 године у Паризу јога једног а до године 1684 још три, за пгго је добио од Лудвика XIV медаљу. Касини је мислио да их нема више од пет, и тек после једног века Хершел помоћу свог великог телескона нађе 1789још два. Најзад године 1848 нађе се још један најмањи од свију пређашњих. Приметило се да ови пратиоци Сатурнови мењају своју сјајност, а то доказује, да се и они окрећу око Сатурна и то тако, да му увек окрећу само једну своју страну , сасвим онако као нама наш месец. Као што видимо Сатурно са својим пратиоцима представља читав систем, јер око самог сунца обилазе само осам планета (ако не узмемо у рачун планетојиде и споредне планете или месеце). Да видимо сад каквих сличности и каквих разлика има између тог света небесног и наше земље ? Има 1 С. Паттапоп, «1е8 Теггез с1и С1е1», стр. 529.

53 ли живота и под каким би се условима могао живот јавити на Сатурну и његовом систему. Бесел је израчунао, да маса прстена Сатурновог износи Чив део целе лопте Сатурнове и, како привлачење расте са масом у правој сразмери, а прстен је врло близу до површине, то он производи грдне приливе како у атмосоери тако и у морима сатурновим. Привлачна снага Оатурнових меееца је много слабија. Нађено је још да Сатурно има атмосоеру. Извесни зраци (апсорпциони) спектра Сатурнове атмосо&ере показују, да у атмосФери има и водене паре (Хигене). Секи је осим тога нашао и таких зракова, који не одговарају никаквим зрацима атмосФере земљине а из тога ее изводи, да у атмосФери Оатурновој има и таких гасова, каких нема код нае. Сам прстен Сатурнов нема атмосФере, или ако је има, она је врло ретка. АтмосФера Сатурнова је тако натуштена и пуна облака, да се не може никако видети повргаина саме планете нити геогра®ски распоред континената и мора, као гато се то види доста јаено на Марсу. Тежа на површини Сатурновој превазилази нашу једва за један десети део (= 1*09), а густина материје од које је Сатурно састављен јесте седам пута мања но густина земље. Густина као и на земљи расте што се ближе иде средишту планете, тако да су на површини тела невероватно лака. С друге стране изгледа да је њихова атмосФера врло висока, и ако је тако онда је она на површини Сатурновој врло густа , веома јаког притиска и тежа но сама тела на површини. Ово је појава врло необична. Према томе становници еатурнови, ако их има, пошто су лакши од ваздуха који их окружује, морају да пливају по њему те и не живе на површини Сатурновој него у облацима. Овај атмосФереки притисак на Сатурну био би још већи, кад би на њему било ладно, као што би требало да буде, пошто је врло далеко од сунца; али то није случај, те је и притисак атмос®ере у неколико топлотом смањен. Са Оатурна се види сунце 90 пута мање, те и топлота и светлоет, која до њега долази исто толико пута је слабија. Вода би могла опсгати само залеђена а од водене паре, не би било ни трага. Међу тим опа-