Prosvetni glasnik

НЕБО У ГО^ године почео је број пега сунчевих да расте и то растење наставиће се и ове године, тако да их може бити и до стотине. судеће но раније онаженим циФрама. Ова периодичност у јављању сунчевих пега долази без сумње од уплива свију осталих планета на сунце; она се у неколико слаже са перидичним јављањем северне светлости и са кретањем магнетске игле. Наша магнетска игла и на даљини од 150 милијуна километара, осетљива је за упливе сунчевог магнетизма и ако се каква раволуција догоди на тој средњој звезди, игла се узнемири, скрене са севера и затрепери. Жноги писци оће да доведу у свезу ту промену сунчевих пега са топлотним променаиа на нашој земљи. Но та ствар још није на чисто изведена, те се нећемо даље у то питање упуштати. Ове 1881 године сунце ће се помрачити два пут, а два пут и месец. Другим речима, два пут ће доћи месец између земље и сунца у правој линији а два пут земља између сунца и месеца. Јер кад месец дође између нас и сунца, он нам заклони сунце и оно је за нас помрачено и то дотле док се месец не склони. Кад пак дође земља измећу месеца и сунца, она баца своју сенку на месец и сад догод месец пролази у свом путу кроз земљину сенку, он ће бити помрачен. Еад месец тако стане између сунца и земље, да заклони цело сунце, онда је сунце иотпуно (тотално) помрачено, а ако заклони само један део сунчев, онда је сунце помрачено неиотиуно (иарцијално ). Ако месец тако заклони сунце, да не видимо само средину а видимо свуд около један светао прстен, онда кажемо да се сунце помрачило ирстенасто. Исто тако ако цео лесец огрезне у земљину сенку, онда је он помрачен иотиуно, а ако само на један његсв део падне сенка, онда неиотиуно или парцијално. Претенастог помрачења код месеца не може бити, јер је сенка земљина много већа од месеца. Први пут ће се сунце помрачити неиотиуно ноћу између 15 и 16 Маја; погато је онда код нас ноћ, то га нећемо видети, него ће се видети само у северном делу североамеричких држава. После овог помрачења долази прво овогодишње месечно тотално помрачење и то 31 Маја у 7

и н и 18 8 1 55 сати и 35 минута па до 8 сати и 55 минута изјутра; но како је у то доба код нас већ давно свануло, то нећемо видети ово помрачење месеца. Ва овим помрачиће се сунце по други пут и то ирстенасто, 9 Новембра. Код нас се не^е ни оно видети. Само друго помрачење месечево видеће се и код нас т. ј. ако време допусти, јер ће се догодити 23 Новембра, а то доба године је готово увек наоблачено. Тако прогале (1880) годипе било је тотално месечево помрачење 4 Децембра после подне и сунчево 19 Децембра; но како је оба та дана било небо наоблачено, (19 је падала киша) то се ни једно помрачење није могло видети. Ово друго помрачење месечево биће у ово доба ; Месец ће ући у полусенку у 3 сата и 37 мин. „ „ „ сенку „ 4 „ „ 49 „ Оредина помрачења „6 „ „ 30 „ Месец ће изаћи из сенке „8 „ „ 10 , „ нолусне „ 9 „ „ 22 „ Месец се неће потпуно помрачити, него ће један врло мали део месечев остати ван сенке. Ако месец ставимо = 1, онда ће помрачена површина бити = 0.973. Месец ће се родпти тога дана одма по заласку сунца, тако да ми нећемо видети само почетак помрачења а све остале Фазе номрачења видећемо. После сунца да пређемо на најближу планету која је до њега а то је Меркур. Он је удаљен од сунца 57,250.000 километара, и то је средња даљина, јер се његово одстојање од сунца мења, пошто ни његова путања као и земљина није кружна него елиптична, те према томе час дође ближе сунцу а час се већма удали од њега. Само још ваља приметити, да је елипса меркурова издуженија од земљине а у исти мах и од свију осталих планета сунчаног система. Меркур своју путању свргаи нролазећи 46.811 метара у секунди, скоро за 88 дана, а толико му траје његова година, (или тачније 87 дана, 23 сата, 15 минута и 46 секунада). Меркур је тамно тело и сија само светлошћу коју добија од сунца, као и месец и све остале планете. Пошто његова путања лежи између земље и сунца, то га ми не видимо увек округлог, него и на њему видимо све оне мене, као и на месецу.