Prosvetni glasnik

ПГОСТИ РАЗДОМЦИ

П р а в и д а: 1. Прави — разноимени — разломци сабџрају се, аомто се доведу у једноимене. 2. Ако је иоред иравих р&зломч.ка. задато и целих бројева, онда се целине саберу за се, а ирави разломци — иошто се начине једноименим — за се. Ако ту изиђе у збиру неарав разломак, онда се одатле изваде целине и додаду збиру осталих целина*). XII Одузимање А Једноимених разломака Усмено 1. У једног човека има 11 | 12 дуката а у другога 5 | 12 дук. мање. Колико је новаца у тога другог човека? ("| 1? — 5 | 12 = 6 | 12 = ] |, дук.). 2. Еолико ће остати, кад се од 5, | 30 дуката потроши ч|, 0 дук. ? ("ј, 0 = »|,в= 1, | 1 , дук.). 3. У једном бурету има 5 | 8 товара масти; одатле се потроше 3 | 8 тогара; колвко је још масти у бурету остало? ( ] | 4 тов.). 4. Еолико је: 1 Д 12 6 3 | 26 ? ' '{100 2 ° ј I 00 ? 1 ' |г 4 5 [2 4 •

5. У једној кеси има 100 динара. Одатле се потроше 4 | 5 динара. Еолико је остало? (100 дин.= 99 дин. -ј- 5 | 5 дин.; 99 5 | 5 — 4 | 5 = 99'| 5 дин.). 6. Еолика је разлика између 25 целина и 3 Ј15 ? (у 24: 4 | 5 ). 7. У једног човека има 50'|, 2 дуката. Одатле се потроши дук. Еолико му је новаца још остало? (Да би се од 50'| 12 дуката одузело 1, | 12 дук., треба од 50 целина узајмити 1 целину и исту цретворити у 12 | 12 . Пошто се то уради, треба од 12 | 12 одбити остататак ( ] |, 2 ) додати задатом умаљенику ( 7 | 12 ), теће бити 8 | 12 или 2 | 3 дук. Остаје дакле 4:9 2 3 дук.). 8. Еолико је: 26— 5 | 9 ? 48 10 | 39 — 3| ј 30 ? 55>|. — 7 |„?

*) У неким се Гачуницама практикује, да се мешовпти бројеви нрво пречисте, на онда тек сабирају. То није никако потребно и односи само више времена, јер ио свршеном сабирању мора се оиет ш облика неправог разломка тражити облик мешовитог бројз иди целина.

9. Мени је сада Зв 1 1, 2 године. Мом детету има сад 8 М Ј, 2 године. Еолико је година моје дете млађе од мене ? 10. У једном ћупу има 35'| 8 оке масти. Одатле се потроши за неко време 19 5 | 8 оке. Еолико је још остало? 11. Неко је дужан био 750 1 ј, 5 дуката. Вратио је кроз неко време већи део, тако, да је само још 75 дук. остао дужан. Еолико је вратио? (675 !| 3 дук.). 12. Еолико ће остати, кад се од 1 товара нотроши 45 5 | 8 оке? (54 3 | 6 оке). 13. Еолико је: 200 — 1115| п ? 88 5 | 49 - 11*° 49 ? Писмено 44. 13 | 28 — 5 | 28 = ? 400 — 56 8 |, 3 =? 46 3 |,б — 24^6= ? 234 5 18 —•1бб ,1 |, 8 =? П р а в и л а: 1. Прави се једноимени разломци одузимљу, кад се одузме бројитељ умалитељев од бројитеља умаљениковог. (Именитељ се не мења). 2. Ако је у умаљенику цео број, онда се ирво од њега уза јми 1 јединица (целина) и иретвори у онакве делове, какви су задати у умалитељу, иа онда се одузимљу целине од целина, а разломци од разломака. 3. Исто се тако позајмљује 1 целина из умаљеника и онда, кад је ирави разломак у умалитељу већи од иравог разломка у умаљенику итд. Б Разноимених разломака У смено 15. Замислио сам један број, који је за 5 | 8 мањи од 33 | 40 . Еоји је то број ? Разрешење. Треба на целини која износи 40 палаца у дужину одбројати 33 дрвцета од једнога палца. Да би се одатле могло одвадити 5 | 8 , онда или треба узети 5 ком. дрваца која према целини предетављају осмине, па их наместити поврх 33 четрдесетине, па колико оне поклопе, толико одвојити на страну, или прво претворити 5 ј 8 у четрдесетине, па исто тако даље радити. Почем се осмине дају довести на четрдесетине, то за 5 | 8 добићемо 25 ] 40 . Од 33 | 40 ваља