Prosvetni glasnik

• П Р О С Т И Р јеви одузимљу од целих. а арави разломци од иравих разломака. При том се од остатка мора позајмити свакад 1 целина и додати к оним деловима. који су у умаљенику, ако је ирави разломак у умалитељу већи од разломка у умаљенику*). Иреглед еабирања и одузимања разломака 1. Колико главних врста задатака има приликом одузимања и сабирања разломака? 2. У чему је разлика, што се израчунавања тиче, између једноимених и разноимених разломака ? — Зашто се разноимени разломци морају доводити на разломке с једнаким именитељем? 3. Колико има начина за дово1)ење разноимених разломака у једноимене ? — Како се ради по једном, како по другом? 4. По колико се бројева задаје приликом сабирања, а по геолико приликом одузимања ? 5. Какви се бројеви (разломци) задају приликом сабирања и одузимања? (Прави и прави разломди; прави разлоаци и мешовити бројеви; целине и прави разломци, и целине и мешовити бројеви). * 3 а д а ц и из сабирања и одузимања разломака**). 1. Једно се имање дели на 4 наследника. Први има да добије 1 8 | 4 јутра витае од другога; други има да добије 4 | 5 јутра више од трећега; трећи има да добије 3 5 | 8 јутра више од четвртога, а четврти добија 20 1 ).-, јутара земл.е. Колико добија сваки и колико износи цело имање ? '2. Петорица раде на једном послу. Сваки од њих може да изради 1 ^ део од читавог посла за *) >' неким се Рачуницама ирактикује, да се мешовити бројеви у оваквим случајевима иречишћавају. То никако није потребно и односи само више времена. **) Ни један од ових задатака—осим последњега — није решен, за то, што се намерно хоће ученицима да даде прилике да више размишљају о ономе што раде. У тој цељи задади су бирани мало потежи, но никако заплетени. Надамо се, да ће нам то признање одати сваки који их покуша разрешити. Скоро све задатке ваља усмено разрешавати.

А 3 л о м ц и 89

1 еат. Први је радио 7 еати, други 8, трећи 9, четврти 10 и пети 11 сати. Који је део посла довргаен, а колико је остало недовргаено ? 3. Тројица могу да, израде један посао. Један би га довршио за 8 сати, други за 10, а трећи за 12 сати. Који ће се део посла израдити за 1 сат, кад сва тројица раде заједно ? 4. Колико има од 5 3 | 4 чаеа изјутра до 1\ часова у вече ? 5. Путују две лађе. Једна прелази по 188 метара за 8 минута, а друга по 182 метра за толико исто време. Колико нрелази у минуту више једна но друга ? 6. Из неке велике каце има да се с два гамрка исцрпе вода. Кад би радио само први шмрк, исдрпао би сву воду за 20 минута, а кад ба радио само други, исцрпао би је за 30 минута. Који ће се део те каце испразнити за 1 минут, кад оба гамрка почну заједно да раде ? 7. Неко ради изјутра од часова до подне и после подне од 1 3 | 4 часа до 7 часова. Колико сати ради дневно ? 8. Који је највећи од ова три разломка ? З ј 4 5 | 8 и '| 12 , и за колико је који већи од другога ? 9. У једној глави гаећера има 6'| 9 оке. Одатле се прода једно за другим: најпре Г| 2 ока, поеле 2% оке и на.јпосле Г| 6 оке. Колико је оетало непродато? 10. Неко је дужан 4000 динара, и то је у три пут одужио. Први пут је одужио 1250 1 ј 2 дин. а други пут 1575 3 | 4 дин. Колико је оетало за трећи пут ? 11. Колико треба додати ка 3 ј 10 -ј- 4 | 15 -ј- 'ј 20 , па да у збиру изиђе 1 целина ? 12. Пугују два човека. .Један прелази по 17 Км. за 4 сата, а пруги по 28 1 !, Км. за 6 сати. Колико прелази у сату један вигае од другога:' 13. Разлика између два разломка изноеи °| 8 . Већи разломак (умаљеник) изаоеи 43 | 60 . Колико износи онај други (умалитељ) ? 1к. Од Београда до Нигаа има 5 4 1 ј г сата, а од Алексинца до Нигаа има 6Ч 4 сати. Колико има од Београда до Алевеинца ? 15. На једном су друму четири села : А, Б, В и Г. Од села А до еела В има 16'| 4 Км.; од 12