Prosvetni glasnik

ЧИТАОНИЦЕ У КНЕЖЕВИНИ СРБИЈИ

трећем 41 ока, а четвртом 6Г| 2 ока, свега дакле: 20'ј 2 —41 -ј- 61 '|2 = 123 оке). Колико би онда свега било ? (Било би 727 —)—123 = 85 0 ока). По колико би дошло на један џак ? (Почем би онда сви џакови били подједнаки, то би на један дошло по 850: 4= 212'| 2 ока). Хоће ли доиста и доћи шз толико на сваки ? (На први долази 212^ ока; на други долази 212"| 2 - 20Ч 2 = 192 оке ; на ■грећи 21 2 х | 2 —41 = 17Г| 2 ока; а на четврти 212'ј 2 - 6Г| 2 151 ока). III Кад би се хтело, да сви џакови буду с другим подједнаки, како би се онда морало радити ? (Од првога би се морало нешто одвадити, а трећел и чегвртом по нешто додати). По колико? (Од првога би се одвадило 20 1 | 2 ока, трећем би се толико додало, а четвртом 20'| 2 -)- 20'| 2 — 41

ока. Дакле, управо би се додало свега само 41 ока. И тако ће бити: 727-(-41 =768 ока. 768: 4 = 192 оке. У првом мора бити 192 -|- 20 Ј | 2 = 212 1 1 2 ока. У другом 192 оке. У трећем 192 20 1 ј 2 = 17Г| 2 ока. У четвртом 192 — 41 = 151 ока). IV Кад би се најносле хтело, да сви џакови буду с трећим подједнаки, онда би се из првога одвадила 41 ока, из другога 20 1 | 2 ока, а четвртои би се додало 20 1 ! 2 ока. Дакле бибило: 727 41 — 20'Ј 2 —ј— 20 1 | 2 = 727 — 41 = 686 оке. 686: 4 = 17Г> 2 ока. Толико је у трећем џаку. И тако у првом џаку има 17Гј, -(- 41 = 212'| 2 ока. У другом има 171 1 | 2 —(— 20'| 2 = 192 оке. У четвртом 171 1 ' 2 —20 1 ј 2 = 151 ока. У трећем је 17Г| 2 ока). (НАСТАВИКЕ СЕ).

ЧИТАОНИЦЕ У КНЕЖЕВИНИ СРБИЈИ

Битни напредак у животу људском зависи од васпитања. Судба сваког народа, његов напредак и опадање, тесно су везани са васпитањем његове омладине. Немачки философ Фихте рекао је, да је онај народ најмоћнији и најсрећнији, у кога је темељно и свестрапо образовање спустило се чак до најнижих редова друпггва. У народа, који су били срећни да од векова већ раде о своме образовању, све установе, које овом помажу да се боље усаврши, постепено су подизане. Највећу улогу има међу овим установама основпа школа , она шири знање и образовање у масу народа. У средње школе долази већ мали број ђака, а у вишим тај је број са свим незнатан. У нас н. пр. било је на- крају 1875 школске године ученика и ученица

основним школама . . .

. 23.238

богословији

250

гимназијама и реалкама .

. 1.608

учитељсксј школи . .

земљоделској школи . .

вишој женској школи

241

великој школи . .

207

Свега .

. 25.665; до-

лази дакле на ученике у великој школи 0.81°| о „ средњим школама 8.65°| 0 „ основним „ 90.54°| 0

Из овога је јасно_, да од добро уређене основне школе највише зависи ширење писмености у народу, а да писменост ојача и опетане, ваља подизати читаонице, које по своме упливу и значају заузимљу врло важно место међу просветним установама. У кнежевини Србији, поникла је прва читаоница 1846 год. у Београду.') Ми ћемо мало даље више о њој казати. После повише година почело је и министарство просвете водити бригу о овој просветној установи, и 28. Јануара 1860 год. послат је од министра просвете и црквених дела свима окружним начелствима расцис ове садржине: „Установе, као што су читалишта, потпомажу књижевност, распростиру образовање и развитак у народу, подржавају друштвеност и многе друге ползе приносе и појединима и опшности. За то попечитељство просвете желећи, да се та заведења у нашем отечеству умноже, а где постоје да се одрже и утврде, препоручује овим расписом начелству, да се оно сада и доцније сваком указаном приликом живо постара, да својом важношћу и саветом толико учини, да се у окружном 1 Види Постанак и развитак Београдске читаонице. V Београду 1872 год.