Prosvetni glasnik

94

чит А онице ук

НЕЖЕВИНИСРБИЈИ

ОКРУзи

в Р

0 Ј

чит.\ОНИЦА ЧЛАНОВА

НОВИНА

КЊИГА

Алексиначки ....

2

35 1

?

?

Београдски

5

25 2

?

?

Ваљевски

1

118

?

?

Јагодински

1

?

?

?

Крушевачки ....

2

151

32

?

Подрински

2

?

?

?

Руднички

1

70

?

?

Омедеревски ....

2

?

?

?

'Купријски

3

172 3

?

?

Ужички

5

?

?

?

Црноречки

2

160

39

113

Чачански

1

72

?

?

У ових дванаесг округа било је дакле у почетку 1869 год. 27 читаоница. Кад од овог броја одузмеио читаонице, за које није јављено колико имају чланова, онда остају једанаест читаонице са 803 члана, или у средњу руку по 73 члана на једну читаонпцу. Према горњем броју читаоница долази једна читаоница у овим окрузима на 27.558 становника.*) Који су били бројеви за ноједине округе, то показује овај преглед.

0 к р у г

БРОЈ СТАНО-

ЈЕДНА ЧИТАОНИЦА ДОЛАЗИ

ВНИКА

НА СТАНОВНИКА

Београдски

63.880

12.776

'Купријски

55.888

18.629

Ужички

104.517

20.903

Алексиначки

48.136

24.068

Подрински

48.827

24.413

Црноречки

53.284

26.642

Смедеревски

59.980

29.990

Крушевачки

67-576

33.788

Руднички

48.275

48.275

Чачански

58.037

58.037

Јагодински

62.179

62.179

Ваљевски

83.483

83.483

Са свим другим редом иду окрузи, кад узмемо етановништво само из огих места, у којииа су чи-

1 За читаоницу у Бањи. 2 За читаоницу у Гроцкој. 3 Без Овилајиначке читаоницв,11о иоиису од 1866 годин-е.

таонице, и поредимо га с бројем читаоница. Тај ред види се из овога прегледа.

БРОЈ СТАНОВНИКА У

НА ЈЕДНУ ЧИТАОНИЦУ

0 к ? у г

ОНИМ МЕСТИМА ГДЕ

ИМА СТАНОВ-

СУ ЧИТАОНИЦЕ

НИКА

Руднички

858

858

Београдски

4.413

883

Ужички

6.209

1.242

Подрински

2.641

1.321

Крушевачки

3.729

1.865

Чачански

1 .922

1 922

Црноречки

4.498

2.249

Алексиначки

5.626

2.813

Ваљевски

3.066

3.066

Смедеревски

6.487

3.243

Ђупријски

10.850

3.617

Јагодински

4.429

4.429

Свега

54.728

2.027

Међутим и ово не може још да покаже, у коликој је мери при отварању читаоница заступљена била жудња за знањем или одржањем стеченог у школи знања. Оно би се могло у неколико доказати, кад бисмо имали број чланова ових читаоница, и кад бисмо знали којем су сталежу ти чланови припадали. Нема сумње да је пре свега јача писменост диктовала потребу отварања читаоница, илп бар помогла да се ова установа боље утврди. Но пре евега и у овоме била је добра воља и заузимање појединих грађана свакад од јачег уплива. То се нај боље види из овог прегледа.

0 Ћ* р V 4 И

БРОЈ ПИСМЕНИХ СТАНОВНИКА У МЕСТИМА

ОД 100 СТАНОВНИКА

V 11 I Ј О И

ГДЕ СУ БИЛЕ ЧИ-

БИЛО ЈЕ ПИСМЕНИЖ.

ТАОНИЦЕ

Руднички

335

39 .04

Чачански

650

33 .28

Крушевачки

1.163

31., 9

Јагодински

1.365

30 .82

Ваљевски

914

29. 81

Смедеревски

1.436

22 .14

Ужички

1.331

21 .43

Алексиначки

1.198

21 .29

Црноречки

778

17 .34

Ћупријски

1.818

16 .76

Подрински

307

11 .62

Београдски

345

7 .88

Свега

11.640

21 .27