Prosvetni glasnik
98
1>А Д У I РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
Из овог црегледа види се, да није тако незнатна помоћ,коју читаонице аружају нашој гењижевности. А од колике је големе важности уплив њихов на ширење научног и онштег образовања, то није потребно доказивати. За многе и многе чланове читаонице су школе, докле су други опет онде учитељи. Што се у нас читаонице још нису одомаћиле тако, колиео би требало, то је за то што народ још није имао прилике да се собом увери о користи њиховој. Читаоница треба да је продужена основна школа; и као год што ова много не вреди без добра учитеља, тако исто ни читаоница не може да успева без свесна оснивача. Из горњег прегледа видимо, да су читаонице у Београду и у окрузима: алексиначком, ваљевском и јагодинском више издале него примиле, докле читаонице у осталим окрузима показују мањи а неке и много мањи издатак од прихода. Ако је игде штедња умесна и потребна, а она за цело овде није. Читаоница је књижевни потрошач, и њен капитал може бити а и треба да је уложен само у производима књижевним, које је она дужна набављати за потребу својих чланова. Тако само може већма ширити круг евоме упливу. А да наше читаонице ниеу тако богате списима, те да не би морале попуњавати овај евој недостатак, то ће се видети из овог прегледа.
0 к р у г
Читаонице имале су у 1874 год. новина и часописа
БРОЈ КЊИГА У КЊИЖНИЦИ ЧИТАОНИЦЕ СРПских ! 1 !
ФРАНЦУС- КИХ
НЕМАЧКИХ ИНАЧЕ СТРА ' НИХ
СВЕГА
Алекеиначки .
31
1
1
33
137
Ваљевеки . . .
26
1
1
2
30
270
Јагодински . .
9
—
—
—
9
39
Ењажевачки .
8
—
—
—
8
119
Ерагујевачки.
36
1
1
—
38
359
Ерајински . .
60
—
2
—
62
148
Ерушевачки .
13
—
—
—
13
49
Подрински . .
25
—
1
—
26
557
Пожаревачки .
49
—
7
—
56
352
Руднички. . .
7
—
—-
—
7
243
Омедеревски .
30
--
1
—
31
63
Ћупријски . .
52
—
2
—
54
454
Ужички . . .
31
—
1
—
32
522
Црноречки . .
55
1
1
—
57
533
Чачански . .
31
—
—
1
32
45
Шабачки. . .
17
—
3
—
20
206
Вар. Београд
37
5
16
8
66
3843
Свега . .
517
8
37
12
574
7939
Кад из овог нрегледа испустимо Београд, онда видимо, да од 508 новина и часописа, долази у средњу руку на једну читаоницу по 13 и од отих је 12 српских или хрватских. У читаоницама по унутрашњоети Србије има 5*51 процената новина на етраним језицима, а у читаоницама београдеким тај проценат износи 43-96! Од немачких новина имале су читаонице по унутрашњоети : ЈИизкћЧе 2ел1ип^ 4, Ро1Шк 3, Рев1ег 1Лоу<1 3, 1Ј11)ег Баш! ип<1 Меег 3 АН^етеше 2еНип§' 3, ГгепкЈепМаИ 2, Вагаг 1, 2икии11 1 и СггепгМе 1.
Р А Д у I разреду оеновпе школе код саборне цркве аа 1Н79—80 мколску годину Д 0 Д А Т А К (наотавак)
Еад хоћу да их пустин да се играју обично им одредим место и кажем докле могу да иду. Један пут не одредих јасно, но рекох докле онамо напред, десно и лево, а за назад ништа не рекох, јер мишљах да се разуме: довде, до пута где смо стајали. Но њима се не разуме. Она се поиграше доле, па ето их и овамо назад , преко нута, и уђоше у град, и почеше да се деле на Србе и
Турке. Сад не иде да вичем и враћам и забрањујем кад ниеам казао пре. Остави их. Играју се не може лепше бити. Ето га један с једним великим прутом од 3—4 метра и око њега канаи од коњске длаке, (а удице нема): — Глете, господине, шта еам нашао доле У граду!