Prosvetni glasnik

109

БЕхЛЕШ^Е О ПРОСВЕТИ И ШКОЛАМА

Предлог закона г. министра иросввтв и црквених иослова о народној библиотвци и музеју иоднет Народиој Скуиштини Чл. 1. Народна библиотека и музеј заводи су државни. Они су нод главном управом мииистарства просветс и црквених нослова. Чл. •>. Непосредна управа и руковање библиотеком и музсјем народним припада над библиотеком Виблиотскару, а над музејем ПроФвсору археологије у Всликој Школи, који је у исти мах и чувар народнога музеја (Закон од 25. Јануара 1880. §. 4, II. т. д.) Чл. 3. Ради помоћи библиотекару и чувару музеја и ради свестранијега вршења послова установљава се Одбор за бнблиотеку и музеј. Чланове тога одбора бира збор проФесорски Вслике Школе, из сваког Факултета и одељења Факултетског по једнога. У Одбор улазе као чланови његови : библиотекар, чувар музеја (нроФесор археологије на Великој Школи) и помоћник библиотекара. Одбору иредседава или библиотекар или чувар музеја, који буде ио постављсњу старији, а протокол одборски води помоћник библиотекара. Чл. К. Одбору је задатак, да се брине о свему што се тиче употребе библиотекс и музојских збирака. Правила и урсдбе о томс нодносиће се на одобрење министру нросвете и црквсних послова. Чл. 5. Одбор за библиотеку и музеј има право надзора над свима збиркама народне библиотеке и музеја у свако доба, начнном који ће се касније одрсдитп нарочитом наредбом министра просвсте и црквених послова. На крају сваке годино библиотскар и чувар музеја доносе пред Одбор тачан извештај о стању библиотеке и музеја, који се иодноси министру нросвете и црквених послова. Чл. 6. Одоор решава о потребним набавкама за народну библиотеку и музеј. За хитне набавке , којих цсна не премаша 200 динара , власни су учинити куповину и библнотекар и чувар музеја беЈ претходног решсња одборског, али сс и таке куповине подносе Одбору на накнадно одобрење. Чл. 7. Виблиотека и музеј имају засебно рачуноводство. Касом рукује исплате чини и рачуне иолаже библиотекар.

Чл. 8. У реду набавака за библиотеку има првенство све што се односи на југо-словенску књижсвност, историју, језик, право, географију, природоиис и т. д. За тим долазе остала научна дсла , равномсрно спрам граница годишњега буџета , а по одредбама које Одбор постави а министар просвете и црквених послова одобри. Чл. 9. У рсду набавака за музеј т ају такође првонство све старине српске или југословенске , за тим старине наших земал>а у опште, н. пр. и; времсна пре насел>ења нашсга народа у ове крајеве , по том комадн за отнограФске збпрке, у којима би се стање народа из скорашње прошлости и из нашега врсмен I прс дставило. Чл. 10. Министар просвете и црквснмх послова овлашћсн је да иропишс и изда све наредбе, које бл се показале потребне или за вршење овога закопа или за унапређење и развитак библотекс и музеја. Чл. 11. Закон овај ступа у живот кад га Књаз потпнш Министар иросвете и црквених аослова, Ст. Новаковик

».II

II Предлог г. мииистра иросвете и црквених, иослова Народној Скуаштини о сри,ској цркви и иодворју у Москви Сви источни јерарси цмају од старине у Москви, као једном од два главна средишта рускога царства, метохе или подворја, т ј. манастире с потребним просторима за становање, у којима имају свој храм и своје духовно представништво. Та подворја заступају интересо својих народних цркава ; она су склониште и посрсдник својим сународницима, које посао или потреба каква тамо доведе ; она су средиште, којему се за обавештаје или за духовне и просветне послове и везе обраћају тамошња православна браћа. Такога подворја у Моекви није Србија имала » до 18 72 године. Те године руски Св. Синод предло\ / - ■ Његовом Величанству Цару руском на одобрење , д Србији уступи црква , која ће под именом „Подво српске Митрополије« зависити у Управи својој од српскога митрополита, и која ће служити потреби српскога народа. Кад царско одобрење изађе, митрополит москоВ'

Ц" пп-