Prosvetni glasnik

ИЗВЕШТАЈ ЈАГОДИНСКЕ Н И ЖЕ Г И М Н А :) И Ј Е

10. Полазећи са гледишга да нам знање страних језика треба за живот (било научан било друштвен) а не едецијалну радњу (језикозналца) и наставник — у овом заводу само један предаје немачки језик — и наставни савет мисле : да би требало ради једнообразне наставе не само страних језика него и осталих наука тачно обележити границе грађе, коју треба деца да савладају у једној години, јер је у тоие најшареније иоступање између појединих завода, што ^е најбоље сазнало црелазом дечијим из једног завода у други. Даље би требало тачно одредити учебник , јер је садање шаренило на штету ђака кад узморају промењивати заводе а врло често мењају наставнике, па са њима и учебник. Наетавник је радио, а савету се чини да је разложно радио, што је теориску наставу са пракеом готово уједначено са децом обделавао у немач. језику. За овакав посао веома се корисно служио немачком граматиком од Траута у обради г. Ст. Д. Поповића. Учење теориско, ако превлађује, мори дечије памћење јаче него теориско мешовито са праксом. За децу н. гимназије, која већином остављају школско слеме одлаеком на занате или друге иослове , практично знање страног језика у будуће имаће велике вредности , кад железницом велика раетојања измеђ' нас и Немаца буду смањена убрзаним њеним саобраћајем. 11. При предавању јестаетвенице (ботанике, минералогије и зоологије) употребљавао је насгавник свој хербариум најкориснијих и најобичнијих биљака и слике школске страног биља, што се у трговини налазе, а у 22 вел. слике; збирку школску минерала са неколико кристалних облика и шк. таблицу сликаних минерала рађену у Загребу од Јанде ; и најпосле дванајест карата животињских облика (кичмењаци и безкичмењаци) опет рађених у Загребу. Наставник је 3—4 пуга изводио ђаке у поље ради бољег разпознавања оног што су у школи научили и видели. Осим тога од ночетка пролећа па до испита доносили еу сами ђаци разне биљке на часове предавања ради обавештаја а нреко целе године минерале у поменутој цељи. Најпознатије биљке и минерале дрибрао је из околине те се у хербариуму и минерал. збрици валазе, али спиеак нијејош правио да би се могао поелати на увићај.

Наетавни савет са наставником миели : да од наставникове рутине или епреме највише зависи полазно гледиште у предавању јестаственице. По томе је свеједно за нредавача одакле почиње, али ће за децу корисније много бити да почну зоолигијом због разноврсних и разноликих облика и појава у животињском свету, чега код биљног има миого мање а код минерала најмање. Учење зоологијв у I раз. а ботанике и минералогије у II раз. а не као до еад, има вредностм и због тога, што се но садашњем наставном плану јестаственица предаје два пута у гимназији (један пут у нижој а други пут у вишој) , па у нижој гимназији треба је обделовати у најужем обиму унознавајући децу са најглавниЈим разликама њених облика и ових делова. У основима Физике и хемије наставник је опитом обучавао децу. За овај рад имао је при руци физички аиарат од проФ. Бопа — за основе Физике ; а хемпски апарат опет од иетога — за основе хемије. Оба су ова прибора намењени за оеновну наставу немачких оен. школа, па су згодно уиотребљива за наше н. гимназије, јер ее оне могу уноредити са вишим разредима немачких оен. школа. Сва учила благотворно су утицала на ђачки уепех еамо за то, што се опитом упућивали ученици на посматрање и сазнавање закона из различитих делова науке. Већи су успех деца показивала из оних наука, које се помоћу учила предају него из оних, које их немадоше. 12. Рачунска наетава има повољнога успеха у овоме заводу за то, што свакој рачунској радњи претходи усмен рачун са задаћама најпре из дечије околине а за тим из друштвене. Врло мало има слабих ученика из овога предмета. С тога што је највећу пажњу наетавник поклонио усменом а мало мање брз^м рачуњању , може се уснех само похвалити. 13. При предавању земљописа служио се наставник највише Киперговим мапама свију делова света (оеим једнога или два) а осим њих Сидовљевим и још неким. Све су мапе најновије издање Кипертово а по томе и најбоље од познатих. Наставник није изводио ученике под ведро небо да им покаже оно што се тамо види и сазнати може, вели због малог времена што је имао , и 11