Prosvetni glasnik

224

ОКО У ЖИВОТИЊА

животињице, које су упућене на паразитски начин живљења (на животињама или у животињама) и без вида су Љускари или раци — обухватају сваковрсне животиње, почев од угледног рака (речног и морског) који се слободно (истина натрагаке!) покреће, па до сићакних љускара који испуњавају стојеће воде; а има их који су лишени слободна покрета ка^ гато су игпресИа. У разних љускара има и очију од свију врста, каквих смо их познали у инсеката, стонога и паукова: има их са просгим очима (осеШ), ииа их са нагомиланим (осеШ соп^ге^аМ) а најпосле и сложених (осеШ сотро81М), Фасетиратих — на подобије инсеката: тагсо је у рака. У опгате организација ока. као и целокупна организација тела у љускара показује карактер већ нижих животиња. Пређимо сад на другу половину животиња зглавкара, а то су 2. Цј)ви По практичној подели они се деле, даље, на слободно живеће црве, т. ј. ненаразите и на црве, који живе у другим животињама или паразите. Црви паразити, који живе у другим животињама. по свом начину живљења и не гштребују очију, с тога их и немају. | Код црви, који слободно живе, обично у води, налазе се „очи." Али о савргаенству „ока" код црви не треба мислити како смо се иавикли да миелимо говорећи о очима код риба или инсеката. Очију у правоме смислу и потпуности овде већ вигае и нема. На место њих посгоје „пигменталне мрље" т. ј.бојадисана места, осетљива на^снрам светлости. Свуд има чудноватих раскошлука у природи, па и овде. Један црв — Ро1уорМћа1ти8 — има, осем на „глави", јога и на сваком одељку целог свог тела по очну мрљу, т. ј. „око". — Пијавице које се рачунају у црве — имају на глави вигае очица поређаних у полу-кругу по ивици главе, на горњем крају. Укратко: Орган за гледање код црва, или и непоетоји никако, као н. пр. и код кигање глисте, или, ако га има сведен је до на принцип тог ор- ј гана, на једну „нигменталну мрљу" која осећ а )

светлост, а то већ није гледање у смислу како ми ту радњу разумевамо. 3. Жекушци Ео је видео пужа без љуске или изван љуске с љуском на леђима — то је најистинитији представник животиња, које ми зовемо мекугаци. Ту спадају и млогима познате шкољке. Но осим пужева и гакољака у мекугаце спадају и неке од ових млого савргаеније животиње — главоногаци (серћа1оро(1а), којих пресгавници доетижу значајну величину (актапод — у дућанима се купује!) и живе у мору; неке имају кору, неке не. Главоношци заузимљу без сумње прво место међу мекугацима; на саразмерно том укупном савргаенству и орган гледања савргаеније стоји, гата вигае имамо овде особина, које до сад нисмо имали прилике да посматрамо. У њих је орган гледања лепо развијен; тако да је један про®есор (не г. Хекел!) на Универзитету у Јени имао повода да рекне, да „имају шга вигае и пријатне очи!" — Најзначајнија им је особина та, гато је у њих рожница шуаљ а тако, да у просторији очњој, коју ми назвасмо „очње коморице," слободно комуницира морска вода. Оитније особине неће се овде моћи узимати у вид. Једна дубља анатомска оеобина заолужује да се спомене, да су „гатапићи" у мрежници обрнутн ! папред, дакле не налазе се у последњем елоју мрежнице, како смо то до сад имали прилике да наноменемо, но у првом предњем (код Наутилуса). Пужеви имају део тела, који се мор®олошка може назвати „глава", на којој имају и очи. Ока имају два. Очи им сгоје или на вргаку њихових „рогова", или ниже на самој глави. Оаразмерно величини ових животиња, и очи су им сићакне. Лакоћа, којом ее лети могу иужеви посматрати даје могућност да се види гато и од њихових очију, о чијој се способности гледања можемо такође одмах уверити, Шкољке (или безглаве животиње) стоје на доста ниском ггупњу еавргаенства. Пужеви јога могу с правом да се поноее ако би им ее могао овај понос приписати, да имају „главу" и очи-, и с тим да им је и живот другојачији, док гакољке су лигаене главе, па је тиме и судба њихових очију ' регаена; јер их немају. На "ивицама свога плагата