Prosvetni glasnik

228

Н А У Ч Н А

X Р О Н И К А

има много а нарочито у јужном делу Адпа. А да су и источни огранци источних Алпа и напољска равница згодно место за земљотрес, показују многи потреси, који су се десшш у и око Загреба за иоследњих неколико годииа, док нису у овом посдедљем земљотресу достигди највећу јачину. У новије доба обратида се нарочита пажња на статистику земљотреса јер сезна, даје статистика од врдо ведике важности за овако неодређене појаве, као што су земљотреси. Мз таких статистичких података могди су се извести ови закључци : Нашдо се да су земљотреси у извесно доба године чешћи ; њих има више у јесењој н зимњој подовини године него у продећним и детњим месецима и то се доказадо за све земљотресне предеде. Иереј био је први, који је довео у свезу земљотресе са дјејством месеца на земљу доказујући да од 6596 потреса за време од 1751 до 1800 године, 3435 сдучаја додазе онда кад је пун иди нов месец а 3161 кад је прва иди посдедња четврт. Јудије Шмид у Атини осим тога израчунао је да су земљотреси онда, кад је месец бдижи земљи чешћи него кад је удаљен од ње ; он је још нашао, да учестаноет земљотреса кад је нов месец , достигне један а два дана посде прве четвртн други максимум. Из овога се јасно увиђа, да постоји нека узајамност између земљиних потреса и доба месеца. Још ПереЈ — ма да није у тој ствари био први — мисдио је, да земљотреси постају усљед придива и оддива течне унутрашњости земљине ; он је замишљао, да тадаси растопљене језгре земљине ударају о чврсту кору земљину и произведу тако потрес. „Но то не може бити," веди Франц Туда, јер течна маса не предази у чврсту непосредно него врдо поступно те се не може узети даје течна маса са свим одељена од чврсте. Ту сдабост Перејевог гдедишта надазимо у најновије доба код РудодФа Фалба , који је створио са свим нов погдед на постааак зетљотреса и нашао доста пристадица. Фадб вели, да се сви земљотреси могу свести на један узрок. Течна унутрашњост земљина продире кроз пукотине и канале у подземне резервоаре ; у пукотинама почне та маса да се лади и ироизводи усљед тога експлозије гасне или подземна вулканска избацивања, која су главни усдов за земљотрес. 11о овом схватању узимље се, да су те иукотине у земљиној кори већ готове, међу тим оне опет не могу постати без икаквог потреса, те према томе Фалбова теорија не може потпуно да објасни постанак земљотреса. Та поставка Фалбова је без сумње врло интересантна вели Тула, во до сад је нашла нристадица само код почетника. Оће ди се она ма којим начином онравдати иди не, то остаје будућно-

сти да реши ; ми сви тежимо за истином а истина побеђује кад тад. Ово што смо до сад рекли, тицадо се земљотреса у опште а сад да пређемо на посматрање загребачког земљотреса и да видимо какви су узроци његовом постанку. Овај земљотрес, ношто се осетио у Загребу, нро стрео се на дадеко и на широко. Према вестима из централног завода за метеорологију и земљин магнетизам у Бечу, раширио се по занадном делу Вадканског полуострова, Далмацији, Корушкој, Штајерској, Доњој Аустрији и Западној Угарској све до средњег Дунава. У центрадни завод стигоше телеграми из сдедећих места и то са врдо разним подацима. Сарајево, (придично јак потрес са севера на југ), Дервент (врдо јак таласаст нотрес са севера на југ, трајао 10 до 15 секунада), Брод (јак земљотрес који је трајао 3 до 4 секунда и то правцем од истока ка западу), Пола (два нотреса с југоистока на северозапад, сваки је трајао по један секунд), Трст, (са југоистока на северозапад), КлагенФурт (простирао се правцем од севера на исток), Печуј , (јак земљотрес од севера на југ и трајао од прилике 20 секунада), Еденбург, (земљотрес у правцу запада на исток и трајао 5 сек.), Марбург (три јака таласка потреса са североистока на југозанад и тра;али2 до 3 минута), Љубљана (земљотрес трајао два минута правцем са севера на југ), Велика Кањижа (око 7 3 | 4 из јутра земљотрес трајао трн секунда и то у правну са запада на исток). У многим вестима се напомиње да су усљед земљотреса стади сатови са шеталицама. На свима станицама јужне аустријске жељезнице, стали су сатови те тако тачао показали време, кад је земљотрес био. И у самом Бечу осетио се приличнојак земљотрес између пола и три четврти на 8 сати из јутра. Посдедњи земљотрес у Бечу био је 1876 год. а 17 Јуда. У Загребу земљотреси нису сасвим ретке нојаве. Да изложимо овде историјски преглед земљотреса, који су потресали Загреб за ових последњих 40 година. 1840 год. земљотрес је био 27 августа но новом. 1843 године 2 октобра сдаб, једва нриметан земљотрес. Исте године, земља се тресда јако 26 новембра и то са јаком предходном тутњавом ; простирао се таластасто с југа на север. 1848 године 25 септембра био је земљотрес и трајао је 10 секунада; правац му је био са севера на југ. Године 1853, а 16 јануара придично јак земљотрес 1854 године 21 новембра слаб нотрес.