Prosvetni glasnik

Н А У Ч Н А X

р О Н И К А

1857 године 20 декембра јак земљотрес са потмулом додземном тутњавом и таласастим простирањем од југозапада јка североистоку. 1861 године 17 декембра јак земљотрес с југа на север. Сутра дан 18 декембра земља се тресла таласасто од југозапада ка североистоку. Тога дана избацивао је и Везув. 18(38 године 14 сентембра јак таласаст земљотрес од североистока ка југозападу. 1869 године 16 августа, прилдчно јак потрес правцем од истока на запад. 1870 године 1 марта три потреса који су брзо један за другим дошли и то у правцу од истока на запад. 1871 године 9 августа јак земљотрес. 1872 године од 31 октобра па до 2 новембра било је у Загребу седам јаких потреса са неколико слабих праћених подземном тутњавом. 1876 године 12 декембра, земља се тресла, 6 секунада а после овога дошао је други слабији потрес. 1877 године 4 априла прилично јак земљотрес. Исте године 12 новембра мало слабији. 1879 године 21 јуна прплично јак земљотрес са вертикалним нростирањем трајао 4 до 6 секунада. Најзад исте године 22 јуна осетио се други земљотрес са три иснрекидана потреса, од којих је средњи био најјачи. Што се тиче оног малог вулкана код Ресника, ево како га описује дописник „Кене Гг. Ргебее: 4 „Многи се гласови пронеше по Загребу, да су околни сељаци видели, како су се горе на брду распламтели ватрени стубови , п како јп из земље избијала водена пара. То ми даде повода, да сам одем и видим. У тој цељи упутим се са једним својкм пријатељем инжињером у Ресник на седам километара од Згуреба преко Максимира и после једног и по сата дођем на описано место. Дуж целог пута виделе су се посљедице тог разрушљивог дјејства елементарних сила природних. Владикина кућа у Максимиру готово сва беше испуцала; црква и многе куће порушене. „У Ресиику од прилике на 1000 корака од цркве код једног старог раста, наиђосмо у једанпут на путу на неку особиту песковиту масу тамни мрке боје, која беше покрила друм читава три хвата. С ночетка мишљах да је то земља од кише расквашена али ми сељаци рекоше, да таквог песка нема нигде у околини. Они ми причаху, како су тога дана видели, кад су око '| 2 ( Ј сати пре подне пошли у цркву, како је на том месту код раста избијала из земље блатава вода; они још причаху да су видели на друму и једну иукотину која се сад није више видела но кад разгрнусмо нанешен песак, нађосмо је опет. I

Пукотина је била широка до 6 палаца ; са магнетском иглом одредисмо правац нукотине а то нам показа у исти мах и правац земљотреса. „Више ништа не могосмо видети и хтедосмо са тим завршити нашу експедпцпју, кад нам један сељак рече, да у шуми десно има још једно веће место као и ово. Одма пођемо тамо , што није баш тако лако било, јер читаво четврт сата газисмо блато до колена. Кад дођосмо у шуму, показа нам се зајиста значајан призор ; један од најинтересантнијих ззмљиних појава бејаше пред нама. У земљи се видела велика пукотина а с обе стране пукотине био је читав безброј малих блатних вулкана са већ образованим, кратерима. Но наскоро увидесмо да се овде иружа читав низ таких ерупција, зато пођосмо за трагом докле могосмо. Та земл.ина пукотина пружала се од при лике на половину миље у дужину; на неким местима била је 2 и 3 стопе широка а избачено блато на погдекојим местима заузимало је простора и до 8 хвати. Према овоме, то избацивање морало је достићи висину од 4 до 5 хвати. Цела пукотина иде у полукруг и пружа се правцем од источног североистока ка југу, што се у самој ствари слаже са завојитим кретањем земљотресима као што се први пут овде појавио. „Песак од тих вулкана кад је сув , веома је ситан и измешан са неким црвенкастим делићима. Једна од тих гомила, коју растурисмо, јер нам изгледаше још скорашња, заудараше на сумпор." Поменути РудолФ Фалб, астроном и метеоролог, који је као што знамо, поставио теорију, да земљотреси постају усљед привлачног дјејства сунчевог и месечевог на земљину течну масу - пише овако о загребачком земљотресу*): Зашто зовем ја овај потрес земље „Загребачким земљотресом"? Зар се земља није тресла и у околини Загреба и то на далеко ? — Зовем га зато, што почетни узрок свима другим потресима ваља тражити у околини Загреба а сви остали потреси, изузев само тај у Загребу јесу нросто механичко продужење тог примитивног потреса. Да је жижа или средиште потреса у самом Загребу (разуме се у кори земљиној) пли близу поред њега, закључујем из ова три узрока: 1) највећа опустошења и штете иочињене су у Загребу и најближој околини; 2) ту је кретање било у наокруг и 3) иосле првих главних потреса било је још више других слабих. Кад се покупе све крајње тачке до којих је земљотрес допрео, у једну линију, онда добијамо елипсу, чија велика оса заузима правац с југа на север. Међу тим у свет. Симону, једном месту испод загребачког брда, као што се одонуд јавља, први потрес био је још јачи но у самом Загребу. У сеља*) ^еие Рг. Ргеббе1880