Prosvetni glasnik

382

Д Е 0 Р т н и

Р А 3 Л О М Ц И

стотих делова у количнику долази 6 хиљадитих делова. То иетииа не чини 1 стоти део. али свакако веће је од половине стотог дела. Дакле, свакако је блсже тачности, да се узме 18 стотих а не 17 стотих делова. На примеру то би било овако: Ако би количник имао своје наименовање као грамови, онда би било дакле 31 грам и 176 милиграма. Ако нећемо да рачунамо с милиграмима, онда ћемо место 17 сантиграма узети 18 сантиграма, ночем нам иначе претиче 6 милиграма, па не само то, него још и 4 десетохиљадита дела од грама. Свакако је мања иогрегака додати још 4 милиграма, па имати 18 сантиграма, но одбацити 6 милиграма и имати само 17 сантиграма, Где ће се у количнику стати, зависи од разних прилика. Тако н. пр. ако би оно 31,1764705 ... означавало килограме, онда би требало стати на. шестом десетном месту, јер су то милиграми, а ако онај количник означава грамове, онда је довољно задржати само три десетна места. Код динара дпвољно је рачунати и с два десетна места, али у већини прилика није некориено рачунати и с хиљадитим деловима, почем збир или нроизвод може износити приличну количину стотих делова динара, т. ј. пара. Овде имамо напоменути, да је уобичајено, да се она последња ци®ра, на којој се стане у количнику или у ком другом броју, увећа за 1 јединицу само онда, кад опа ци®ра, која иза ње долази износи 5 или више од 5. А ко ли је та ци®ра мања од 5, онда се ништа не увећава. За што је тако уобичајено, јасно је из објашњења које смо изложили. 2. Подели ■ 7,5 : 2,в = ? 16,8 : 2,з = ? 10,8 : 15,6 = ? 0,256 : 2,24 = ? XIII Претварање простих разломака у десетне Усмено 1. Колико износи 1 половина у дееетинама, стотим, хиљадитим и т. д. деловима? (За 1 половину треба 5 десетина, 50 стотих, 500 хпљадитих итд. делова). |

2. Колико износи 1 четвртина у стотим, хиљадитима итд. деловима ?*) (За 1 четвртину треба 25 стотих, 250 хиљадитих, 2500 десетохиљадитих, 25 000 стохиљадитих делова итд.). 3. Колико чине 2 | 4 и \ у облику десетних \азломака? ( 2 | 4 = 50 стотих, 500 хиљадитих делова итд., а 3 | 4 — 75 стотих, 750 хиљадитих делова итд., јер кад *| 4 износи 25 стотих или 250 хиљадитих делова, онда З ј 4 морају износити 3 цут више). 4. Колико износи 1 петина у десетинама, етотим, хиљадитим деловима игд. ? С| 5 = 0 ,2 = 0 ,20 — 0 ,200 ИТД.). С| 5 = 0 ,4 = 0 ,40 = 0 ,400 ИГД.). ( 3 | 5 = 0 ,6 = 0 ,6 0 = 0,боо итд.). ( 4 | 5 = 0 ,8 = 0 ,80 = 0 ,800 ИТД.). 5. Колико чине 2 петине ? 6. „ , 3 „ ? 7. „ „ 4 „ ? 8. Колико изноеи 1 осмина у облику дееетних разломака ? (Кад 1 четвртина износи 25 стотих или 250 хиљадитих делова, онда 1 осмина као половина од 1 четвртпне мора износити половину од тога, т. ј. 125 хиљадитих делова, или 1250 десетохиљадитих итд. делова). 9. Колико чини у облику десетних разломака 3 | 8 > 1« 11 7 | 8 - С1» као 3 пут веће од 1 1 8 морају изнети 3 пут по 125 хиљад. делова, т. ј. 375 хиљадитих делова ; 5 | 8 морају изнети 5 пут по 125 хиљадитлх т. ј. 625 хиљад. делоса, а '| 8 износе 125 X7 = 875 хиљадитих делова), Писмено 10. За претварање простих разломака постоји лравило: Ваља бројитељ иоделити именитељем. Апо улто иретицало буде, ваља иретворити у десете, стоте, хиљадите итд. делове. У количнику ћезаузети прво мести целине (нула или — ако је неправ разломак — ци®ра од значења) ( друго место десетине, треће место етоти делови итд.

*) 1 четвртина не може да се искаже у десети-

2 х /

нама, јер би то било две и по десетине, дакле-~ 2 =% 0

] а то већ није прави десетни разломак ?