Prosvetni glasnik

455

58*

један ФонДј и из оиога да се даје помоћ свештеницима, као Мто је стављено у предлогу. (чл. 9). Ово плаТлање 3 динара годишње с главе на главу, не износи у самој ствари вигае него гато се до сада плаћало, јер до сада су бир, литија и друга стегатенодејства, која ће свештеник по иредлогу без награде вршити, доносила свештенику од сваке ПоресКе главе више од 3 динара. Често је сам бир у натури, кад је добра цена житу, доносио свепттенику ио 3'| 2 дин.; а знатан број плаћао је јоШ за протске печате ио 1 дин. и 90 дин. п. Што по 7 члану предлога не ће више плаћати. Да ее место бира у натури даје свештенику у новцу, предлагала је и комисија, одрећена у 1871 години да састави предлог о побољшању стања отачанственог свегатенства, ($ 637| 871 год. мин. просвете), који предлог комисије потписани су узели за основу своле предлогу. Сабор архијерејски, савет државни такође су у основу предлагали оно, гато и речена комисија. ГГо предлогу комисије од 1871 године и сабора Архијерејског имало би се наплаћивати од сваке пореске главе по 3 динара и 20 п. д. а по нредлогу државног савета по 2 дин. и 40 п. д. Сем тога разлика је измећу пројекта речене комисије, предлога савета државног и предлога Сабора Архијерејског та, тто по предлогу комисије. сав новац који ее прикупи иде у фонд , па се од тога новца даје свегатеницима помоћ по класама. а по предлогу савета и сабора прикупљепи новац из парохије даје се њеном свегатенику. Потписани су се у овоме сложили са мигаљењем речене комисије, с том изменом, да се место по класама , даје помоћ свештеницима по годинама службе, кад се једнака спрема тражи, и кад је и служба једнака. Да је праведније да се помоћ даје по годинажа службе а не по класама, мислимо да нам није нужно доказивати. Предлог Сабора Архијерејског и предлог Савета државног нисмо могли усвојити, јер кад би се по тима предлозима новац колико се из које парохије прикупи онолико издавао свештенику ономе чија је парохија, свештеници би којих су парохије и број пореских глава велики, уживали као и до сада, а они свештеници којих је парохија и

број норееких глава мали, особито они по врлетним пределима, где по положају меета и не могу бити веће парохије од 100 — 150 домова — патили би се гато се награде тиче као и до сада, и онда стање свегатеника, који еу на слабим парохијама, и и који је близу трећина, не би било поправљено. С тога и јесте нужио, да се прикупљени новац (чл. 8) уноеи у један фонд , па да се отуда дели помоћ, коју по предлогу нико не би могао имати већу од 1000 динара: (чл. 13) и тако би парохије оне које имају 300 и више домова помагале оне које имају испод реченог броја. Говорећи до сада у опште о преурећењу стања свегатепичког, част нам је објаснити на по се јога неке чланове предлога, о којима до еада није говорено, а треба их објаснити. За парохије мњења смо да број њихових домова буде од 250 до 300. (чл. 1) сем случаја, где се то не може да оствари. За мањи број нисмо за то, да се не би множио пролетаријат свегатенички који је гатетан са сваке стране. Сем тога свештеник доброга здравља, вољан за рад и са изгледом на добру награду лако може опслужиивати паророхију од 250 — 300 домова, особито по равним пределима. К томе, зар није боље имати мање а добро награћених и обиљних радом свегатеника, него њих много а сиротних и беспослених ? Еапеланије као и до сага одрећиваће се онде, где је окружни протојреј, како би капелан помагао протојереја, кад овај због званичних послова не би могао сам свршавати свештенодејства у својој парохији. Чланом 2 предлога тражи се, да се одузму парохије од манаетира и да се даду световним свештеницима. Овде имамо да изјавимо, да ценимо и уважавамо услуге, које су чинили вери и народу наши духовпици и манастири од давних времена; али, пошто су ее у данашње доба услови живота у многоме изменули, па ее и одноша.ј народа к духовенству изменуо, то држимо да чинимо услугу нашој цркви, кад предлажемо, да се монаси тргну у манастире, и оста.ну еамо монаси а не и парохијеки свегатеници, народу пак да се даду световни свегатеници за иарохе.