Prosvetni glasnik

ЗАПИСНИК ГЛАВИ ОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

461

друштвене наук.е, као јестаственица природне, па, ако се од тудч изостави прописани извод из онгате историје, као што то предлажу сви до сад публиковани извештаји гииназијских савета, онда би требало иолитичкој географији и због тога поклањати веће пажње, да не би иначе ученици износили из тих школа једностраног знања, што би било у опреци с опгатим образовањем, које ваља средње школе да дају својим питомцима. Учебник геограшије треба да има најмање 3^—40 гатампаних табака , ако се збиља хоће да се ученици упознаду с данашњим стањем света, што и јесге задатак ове науке у ередњим гаколама. Према томе ја сам далеко од мишљења, које се чуло у наставном одбору, да тај учебник треба тако мудро написати, да се у њему на прилику каже код Аустралије под заградом само „кенгуру/ код Нубије „жираФа," код Скандинавије „ирвае" итд. Коме еије до шале у овако озбиљној ствари, него тражи истинског знања од наших школа, ја држим, да никад не би могао пристати уз таке назоре. На завргаетку имам још да напоменем, да не би требало хитати с израђивањем нозога учебника за геограшију, кад смо већ на измаку шкблске године, чего би боље било , да се и идуће године употреби онај, по коме се десетину година предавало, као гато сам то једном већ казао с г. проФесором Драгољубом Јовановићем о геограФији господина Драгагаевића. Ово је, г. преседниче, мој одговор на постављено ми питање од стране главног просветног савета. 4 Маја 1881 Београд Ваги свагдашњи иоштовач ЈА. рЕЧЕВИ-Б ироф. гимназије. Г. арх. Дучић ограђује се у име наставног одбора од примедбе г. Зечевића као да се наставни одбор шалио радећи на овом послу, Одбор је на 6 састанака својих питање о програму и наставном плану за земљопис претресао свом збиљом, аоју тако важан нредмет у пуној мери и зал_\ жује, као што показује и сам нредлог. Затим се прешло на питање појединих одељака. Г. Ковачевић примећује да се много захтева од ђака основне школе кад се иште да знају и главне

европске државе , као што се помиње на стр. 2 последњој тачци извештаја; да би се овај захтев нрецизирао савет је одлучио да је довољно да ученици основне школе ван земљописа Србије и српскпх земаља знају велике јевропске државе и све делове света и да их умеју наћи на мапи. Од предложена два начина изучавања географије, савет је одлучио да се геограФија изучава само у нижој гимназији и то по сајдличевој системи. Што се тиче учебника савет усваја, да се за сваки разред напише нарочити учебник, онако као што је то предложио наставни одбор. У тачци в) на стр. 8 где се говори о материјалу који треба да уђе у учебник геограФије, савет је нашао да би реч »само" требало изоставити, па да се каже »поглавито оно што никаквој сумњи и никаквом спору неподлежи". Што се тиче терминологије, на коју ваља у учебнику особито пазити, савет одлучује: да се поглавито Јпотребљују општи изрази, а српски термвни вазда да се уза опште термине помињу. Но где нема српског термина, да се треба чувати ковања сасвим нових речи. У погледу величпне колики треба да је учебник за који разред, савет је одлучио; да би требало прописати величину учебника за све разреде , тако да за I разред буде 5—6 а у најстаријем разреду највише 20 штампаних табака. Затим је подпредседник закључио састанак.

САСТАНАК 34. јуна 1881. год. у Београду. Били су : Председник др. Ј. Панчић; Редовни чланови гг. Панто Срећковић, Арх. Н. Дучић, Др. Докић, др. Валента, Миловук; ванредни чланови: гг* Св. Николајевћ, проФ- Ст. Марковић, Борисав Тодоровић, Ђ. Тешић. Деловођу заступа Светомир Николајевић. Како је редован деловођа болестан, записник о раду прошлог састанка није прочитан. На дневни ред дошле су ове ствари : I Г. Ворисав Тодоровић и Плајел подносе извештај о књизи г. А. Матића проФесора из Нов. Сада „Физика за средње школе," у комеисказује своје мњење да то дело није удесно за школску књигу, и да не може подмиривати никаку празнину у нашој средње - школској настави, те су мишљења дага не треба министарству пропоручити Савет усваја мишљење г.г. известилаца ; да се дело г. А. Матића не прими.