Prosvetni glasnik

524

ПРИРОДНА ИСТОРИЈА У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ

многе мањкавају. Иначе ако се не закоље или од болести не лишпе, свиња може да живи до 30 година Свиња је домаћа животиња за то, гато је питома, и пгго се човек стара за њену храну и место, где ће да лежи те да се сачува од времена. Но да ли осем свиње има још домаћих животиња ? Побројте их ! — („Крава, коза, овца, коњ, пас, мачка"). — А за то, што свиња има дебелу кожу, и што ирасад, док су мала доје (сисају) млеко као и миоге друге животиње, долази и она у ред животиња, што се зову дебелокожи сисари. — Ко уме ово да искаже ? — Ти! Ти ! Ти ! (Овај важан појаи треба да повторе више њих, док се са свим добро не утуби. Није згорег заповедати да се и део текст испигае на таблицама). — А заштоје свиња домаћа животиња ? („Свиња је домаћа животиња за то, пгго је питома и што се човек стара за њену храну, и место где ће да лежи те да се сачува од времена" ). Које рекосмо, да су домаће животиње ? — Како се зове мужјак, а како женка у свиња ? — („Мужјак зове се вепар, а женка крмача").— Каква је крмача као мајка ? — (Крмача као мајка врло је љута и тако немилостива, да често и своју рођену децу, прасад, поједе"). — Може ли се свиња разболети ? — („Овиња, као год и човек, може ее разболети, и најопаснија је свињска болест гроница, која свиње у гуши стеже, те од ње многе мањкавају"). — До колико година може свиња да живи ! („Ако свиња не липше или се не закоље може живити до 30. година" ). V. Особине. Свиње, као што вам рекох, воле да живе у друштву, и врло се добро између себе познају. Састављене са туђим свињама одмах се покољу и раздвоје, а на глас чобанина, који их свако дневно храни, трчему без обзирце на сусрет, често застајкујући, да чују с које стране глас његов долази. Докле се не нахране непрестано циличу и скачу уз човека а кад храну добију, онда халапљиво отимљу једна оддруге и непрестано трчкарају бојећи се да не би која више уграбила и појела. Кад се наједу, онда се обично поизваљују према сунцу, често наслонивши главу једна на другу, и тако се одмарају

док их глад опет на покао не покрене. Готово непрекидно рију земљу и из ње вчде корење разног биља, црве, гљисте, бубе, и др. које шта, те једу, и у томе послу често се целокупне затрпају, да их је ладо ухватити. Овиње се још врло радо каљају по подводним и блатавим местима, а особито лети, када су велике врућине, те за то су готово увек нечисте. „Прљав као свиња" , каже се за онога, који се не држи чисто. Свиње су са свим глупе, те се не могу ни чему научити. Кад се наваде у штету, онда им је врло тегако стати на пут. Највећи су им непријатељи пси и курјаци, од којих се свиње слошки бране уједајући оштрим зубима. —• Опишите живот у свиња ! — („Свиње воле да живе у друштву, и врло се добро између себе нознају").Треба ли се бојати, да се свиње са тућим не узчешају ? — („Кад се свиње еаставе са туђима одмах се покољу и раздвоје, те се не треба бојати, да ће се помешати и изгубити"). — Чим ее свиње непрекидно баве ? —■ („Свиње но вас дан рију земљу и из ње ваде корење, жир, црве, глисте и др. што нађу то једу, и у томе послу често се целокупне затрпају, да их је лако ухватити").Чији глас најбоље познају ? — („Најбоље познају глае чобанина који их је евако дневно храни, па за то чим га, опазе трче му на еусрет по често ослушкујући е које ее стране он јавља"). Шта раде док једу ? — („Док једу непрестано грабе једна од друге, а кад се засите онда обично полежу према сунцу, и тако се одмарају, често наслонивши главу једна на другу"). — За гато су свиње готово увек каљаве и нечисте ? — („За то, што се врло радо каљају по блатавим и подводиим местима, а особито лети, кад су велике врућине").Реците ми, шта се вели за онога, којк се нечисто држи ? — Од којих животиња свиње највећма страдају ? — („Највећма свиње страдају од паса и курјака, те се од њих оне слошки бране уједајући зубима"). — Могу ли се свиње чему год привикнути, научити ? — ( „Свиње су са свим глупе, па за то ее ни чему немогу научити, али кад се у штету наваде, врло их је тешко од тога одучити"). —